Стефановић је на стручном скупу поводом обележавања 180 година ватрогаства у Србији истакао да ће улога тих јединица у будућности, због климатских промена, бити све значајнија у спасавању људи и имовине.

Задатак свих нас јесте да им помогнемо како би им тај посао био што лакши, указао је он, уз подсећање на то да су ватрогасци-спасиоци током мајских поплава били први на терену, при чему су евакуисали више од 13.000 грађана.

Они су током тих акција показали несвакидашњу храброст, као и да њихово пожртвовање не познаје границе, навео је министар, уз подсећање на трагично настрадалог ватрогасца Дејана Лазаревића.

Према његовим речима, припадници ватрогасно-спасилачких јединица, који су у саставу Сектора за ванредне ситуације, показали су и током снежних непогода велико пожртвовање и храброст извлачећи људе и децу из сметова.

Помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић истакао је да су припадници ватрогасно-спасилачких екипа први на терену у случају пожара, поплава, земљотреса, али и хемијско-технолошких инцидената и саобраћајних несрећа.

Хуманост и пожртвовање ватрогасаца су добро познати, рекао је Марић и нагласио да су припадници тих јединица увек били уз грађане када је најтеже.

Он је оценио да ће улога ватрогасаца-спасилаца у будућности, услед очекиваних елементарних непогода и климатских промена, бити још израженија, при чему је указао на неопходност даљег стручног усавршавања и техничког опремања.

Марић је истовремено нагласио и значај превентивног деловања у супротстављању ванредним ситуацијама – пожарима, поплавама, али и техничким и хемијским инцидентима.

У последњих 15 година, како је прецизирао, припадници ватрогасно-спасилачких екипа су на годишњем нивоу имали просечно 28.000 интервенција, а само у 2012. више од 44.500 излазака на терен.

Према његовим речима, из тог разлога је неопходно и њихово стално усавршавање, увежбавање и подизање нивоа опремљености како би брже и боље радили.

У циљу ефикаснијег реаговања у случају пожара, поплава, земљотреса, али и било које друге ванредне ситуације, потребно је увести и у Србији јединствени број за позиве надлежних служби – 112.

Помоћник министра и начелник Сектора за аналитику, телекомуникације и информационе технологије Слободан Недељковић истакао је да увођење система 112 представља једини начин да се повећа ефикасност рада хитних служби и њихово међусобно садејство.

Основни задатак овог система јесте бржи излазак на место догађаја свих потребних служби, а све у циљу спасавања и указивања помоћи угроженим особама, објаснио је Недељковић.

Стефановић је уручио петорици припадника ватрогасно-спасилачких јединица признања, а постхумно су награђени и вођа ватрогасно-спасилачке групе бригаде Управе за ванредне ситуације у Крагујевцу Дејан Лазаревић и техничар оперативне специјалне технике Специјалне антитерористичке јединице Милан Гујаничић, који су страдали у мајским поплавама.

Признање је додељено и заменику директора за операције спасавања, обуке разминирања Српско-руског хуманитарног центра Николају Викторовичу Сукору и директору Администрације за цивилну заштиту и отклањање последица ванредних ситуација Министарства одбране Републике Словеније Дарку Буту.

Дан ватрогасно-спасилачких јединица обележава се 7. новембра јер је тог датума 1834. године тадашњи министар унутрашњих послова Ђорђе Протић, по наредби кнеза Милоша Обреновића, потписао Уредбу о гашењу пожара.

Претходно је, у Крагујевцу, у ноћи између 6 и 7. новембра, у великом пожару изгорело 11 дућана, што је био директан повод да се почне са регулисањем питања заштите од пожара и превентиве од избијања ватре.