Фото: ljudskaprava.gov.rs

Вербић је на конференцији „Србија на путу толеранције и недискриминације: искуства повереника за заштиту равноправности“ истакао да треба имати у виду да су многа домаћа законска решења већ сада релативно добра, али се у пракси не спроводе како би требало.

Министар је указао на то да у нашој популацији има пет одсто особа са инвалидитетом, док међу студентима има само један одсто таквих особа.

Према његовим речима, ни у једном тренутку није било дискриминације у погледу уписа особа са инвалидитетом, при чему постоје афирмативне мере које се стално развијају, али које су и даље недовољне.

Он је нагласио да у борби против дискриминације важну улогу имају локалне самоуправе, статути образовних институција, документа националних савета националних мањина, као и цивилно друштво и медији.

Државни секретар Министарства унутрашњих послова Александар Николић рекао је да то министарство предузима све потребне мере које омогућавају поштовање људских права и стварање стабилног безбедносног амбијента, заснованог на постулатима толеранције и недискриминације.

Према његовим речима, на територији Србије обезбеђује се заштита и сигурност свих мањинских заједница, као и стабилно стање међунационалних и међуконфесионалних односа.

У претходне две године број инцидената на националној или верској основи био је на истом нивоу, док је у односу на раније године значајно смањен, указао је Николић.

У структури инцидената преовладавају случајеви исписивања парола и исцртавања симбола (35 одсто), вербални сукоби и оштећења верских објеката (18 одсто), а евидентирани су и физички напади (око осам одсто) и оштећења објеката у власништву особа албанске, турске и ромске националности и Горанаца (око пет одсто), прецизирао је он.

Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ Тања Мишчевић изјавила је данас да поштовање основних права, а посебно права мањина, и принцип толеранције и недискриминације представљају вредности не само ЕУ, већ и свих грађана Србије.

Мишчевић је истакла да је Србија без дискриминације циљ који је потребно остварити у наредним годинама.

Она је указала на то да питања у вези са толеранцијом и забраном дискриминације Србија неће сретати само у Поглављу 23, које се односи на реформу правосуђа, већ ће се она провлачити и кроз друга поглавља, попут Поглавља 26, које се тиче просвете и културе.

Није ово само велика и важна прича европских вредности, ово је напоран, суштински и темељит посао до потпуног разумевања да је забрана дискриминације заштита сваког од нас појединачно, чак и када смо већина, имајући у виду то да с времена на време сви постајемо мањина, закључила је Мишчевић.

Повереник за заштиту равноправности Невена Петрушић поручила је да је поштовање основних права вредност не само Европе, већ и свих грађана Србије, и додала да је дискриминација, и поред тога што наша земља има правни оквир за њено спречавање, и даље присутна у нашем друштву.

Наш је циљ Србија са нултом стопом дискриминације, поновила је Петрушић и објаснила да то подразумева и да нико неће бити неједнако третиран због свог личног својства.

Председник Скупштине Србије Маја Гојковић истакла је да је у Србији потребно јачати свест о забрани дискриминације и о неопходности толеранције, уз оцену да наше друштво и поред бројних изазова сазрева и да је спремно да прихвати различитости.

Гојковић је рекла да је Србија без дискриминације циљ који треба остварити у наредном периоду, и цитирала Конвенцију УН о људским правима у којој је наведено да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима.

Она је нагласила да је Србија опредељена за изградњу управо таквог демократског и толерантног друштва, и подсетила на то да је Скупштина, поред кровног Закона о забрани дискриминације, донела и низ закона који се односе на појединачне области -равноправност полова, националне мањине, особе са инвалидитетом.

Парламент је ратификовао и све значајније међународне конвенције о људским правима којима се забрањује дискриминација, нагласила је Гојковић и истакла да је држава на тај начин показала јасну опредељеност за изградњу друштва без те појаве.

Представник Делегације ЕУ у Србији Лука Бјанкони указао је на то да се све државе чланице сусрећу са дискриминацијом, баш као и Србија, и оценио да кампање и спровођење разних обука могу да допринесу њеном смањењу.

Бјанкони је рекао да држава не би требало да буде једини промотер заштите равноправности, у чему важну улогу имају и цивилно друштво и медији.