Фото: Танјуг

Удовички је на скупу посвећеном политикама укључивања Рома и Ромкиња истакла да на том плану и даље има простора за напредак, нарочито када је реч о побољшању здравствене заштите, решавању стамбеног питања и завршавању школовања, уз подсећање на то да је укључивање Рома једно од веома важних питања на путу ка ЕУ.

Она је навела да се, када се погледају резултати анализа које спроводе Уједињене нације (УН), види напредак у здравственим аспектима и укључивању ромске деце у основно образовање, уз напомену да је проблем и даље то што ромска деца ретко завршавају школовање.

Потпредседник Владе је објаснила да је ово веома комплексан процес, који подразумева читав низ трансформација односа сарадње, и подсетила на то да у Европи живи 12 милиона Рома, од чега у Србији приближно 150.000.

Србија се, како је истакла, активно укључила у Декаду Рома и систематично ради на реализацији оквира ЕУ кроз Стратегију за укључивање Рома, при чему 56 јединица локалне самоуправе у нашој земљи има и свој акциони план.

Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић саопштила је да је од 2009. године у матичне књиге уписано 20.000 Рома, што им омогућава остваривање и других права.

Такође, 369 средњошколаца уписано је прошле школске године, а здравствени медијатори обавили су 137.000 посета, што је омогућило припадницима ромске популације да по први пут добију здравствену заштиту, нагласила је Пауновић.

Према њеним речима, Канцеларијаза људска и мањинска права је покренула процес за доношење новог документа о укључивању Рома, а на полазним основама заједно су радиле невладине организације, локалне самоуправе, ресорна министарства и Влада Србије, у циљу стварања темеља за нову, још бољу стратегију и један мерљив акциони план.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да је укључивање Рома проблем који треба што пре решавати у читавој Европској унији, уз оцену да је Србија у потпуности укључена у тај процес.

Девенпорт је нагласио да лидери у државама чланицама Европске уније, али и у државама кандидатима за чланство, имају одговорност за укључивање Рома, нарочито када је реч о приступу здравственој заштити, школству, остваривању грађанских права, запошљавању и решавању стамбеног питања.

Србија је постигла успех у уписивању правно невидљвих лица у матичне књиге, али је потребно донети још неке прописе како би се отклониле препреке за утврђивање држављанства, указао је он.

Такође, како је додао, потребно је ојачати мрежу здравствених медијатора, као и педагошких асистената, побољшати положај Ромкиња и донети потребне прописе у области становања.

Девенпорт је подсетио на то да је Европска комисија 2011. године донела Европски оквир за стратегије за укључивање Рома, на основу којег су државе чланице доносиле сопствене акционе планове.

У Финској је, на пример, број ромске деце у предшколском образовању повећан са два на 60 одсто, док је у Мађарској 79 одсто ромске деце укључено у предшколско образовање, прецизирао је шеф Делегације ЕУ и поручио да је то и даље недовољно, али да је корак у добром смеру када је реч о интеграцији ромске популације.

Радионицу о политикама укључивања Рома и Ромкиња организовали су Канцеларија за људска и мањинска права и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.