Београд, 23. октобар 2014. године – Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изразио је данас задовољство успешно организованим неформалним састанком министара спољних послова и економије западног Балкана „Економско управљање и повезаност“, и поручио да ће наредни састанак ове врсте бити одржан у Приштини, након формирања покрајинске владе.
 |
Фото: Танјуг |
Дачић је, на заједничкој конференцији са одлазећим комесаром за проширење и суседство ЕУ Штефаном Филеом након завршетка тог скупа у хотелу Метропол у Београду, саопштио да је конференција протекла у доброј атмосфери, да је показатељ промене стања на Балкану, као и да је Србија задовољна што је организовала овакав састанак.
Он је навео да је на скупу разговарано и о теми економског управљања и међусобног повезивања региона, и да су на њему истакнута три важна заједничка циља.
Први потпредседник Владе је подсетио на то да све земље западног Балкана теже ЕУ и међусобно се подржавају на том путу, уз напомену да је регионална стабилност веома важна и да су инциденти попут оног на утакмици Србија–Албанија показатељ колико је времена потребно да се до ње дође, а како мало да се она поремети.
Дачић је рекао да су скупу присуствовали и представници привремених институција власти у Приштини, на основу гимних формуле која дефинише учешће Приштине на регионалним форумима.
Он је указао на то да регион западног Балкана заостаје за развијеним регионима Европе и света, и да су успешне реформе у свим земљама овог региона у заједничком интересу како би се успоставио здрав екомски систем.
Филе је истакао да неформални састанак министара спољних послова и економије западног Балкана није био само регионални, већ и европски догађај.
Он је указао на три кључне тачке данашњег скупа, од којих је једна то да у Србију и друге земље региона треба донети бенефите проширења и пре уласка у ЕУ.
Земље западног Балкана обавезале су се на то да ће поднети националне реформске програме, што ће послати сигнал инвеститорима, рекао је Филе.
На скупу је, како је додао, било речи и о унапређењу транспорта и енергетике, а ЕУ ће подржати земље западног Балкана како у политичком смислу, тако и на плану доделе средстава.
ЕУ је спремна да подржи бољу повезаност са бесповратним средствима из ИПА фондова у износу од милијарду евра, као и 10 милијарди евра до 2020. године, што значи да коначно прелазимо са речи на дела, нагласио је Филе.
Он је, наводећи да је ово његов последњи званичан ангажман у региону, исказао захвалност свим партнерима у Србији и целом региону западног Балкана на доброј сарадњи.
Министар привреде у Влади Републике Србије Жељко Сертић поновио је на конференцији да читав регион западног Балкана тежи ка Европској унији (ЕУ), уз напомену да је економија заједнички фактор на том путу.
Сертић је навео да је заједнички став са конференције да свака земља мора да настави са снажним економским реформама, али и да успостави повезаност и координацију са осталим земљама.
Пред регионом је уређење пословног амбијента и побољшање инфраструктуре, указао је министар и саопштио да је на скупу представио методологију за формирање приоритетних пројеката инфраструктуре, коју је Србија усвојила уз подршку ЕУ.
Потпредседник Европске комисије и комесар за економска, монетарна питања и евро Јирки Катаинен истакао је да је на неформалном скупу било речи о економском управљању, као и да је питање стабилности предуслов за инвестиције.
Катаинен је подсетио на то да је ЕУ прошла кроз велику економску кризу из које је извукла поуке да је потребна боља међусобна координација у смислу економског управљања.
Имали смо праву европску дебату. Ово је нова фаза у политици проширења и заиста ће помоћи државама да се интегришу у ЕУ и да оснаже своје економске политике на добробит својих грађана, поручио је он.
Државе западног Балкана, како је додао, посветиле су се припремама националних реформских програма које ће подносити Европској комисији од следеће године.
То ће бити пилот пројекат, односно вежба, а то је конкретан резултат овог новоуспостављеног дијалога, закључио је Катаинен.