Београд, 21. октобар 2014. године – Министар привреде у Влади Републике Србије Жељко Сертић изјавио је данас да се измене и допуне Закона о праву на бесплатне акције и новчану надокнаду коју грађани остварују у поступку приватизације доносе ради поједностављивања доступности Акционарског фонда грађанима.
|
Фото: privreda.gov.rs |
Сертић је, образлажући у парламенту предложене измене закона, истакао да ће грађанима који су стекли статус носиоца права бити исплаћена новчана надокнада од продаје имовине Акционарског фонда, али сада у једноставнијем поступку.
Он је објаснио да се новим законским решењем предлаже одустајање од модела трговања акцијама Акционарског фонда на берзи, па ће тај фонд убудуће новчану накнаду исплаћивати директно носиоцима права на текуће рачуне које Агенција за приватизацију има у својој евиденцији.
Министар је указао на то да ће исплата новчане накнаде директно на рачуне грађана бити комфорнија, али и јефтинија јер не подразумева никакво ангажовање са њихове стране.
У том контексту је, како је објаснио, предложено брисање или измена свих одредби закона које се односе на укључивање акција Фонда на тржиште хартија од вредности.
Сертић је, говорећи о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за приватизацију, навео да је циљ тих измена усклађивање овог акта са новим Законом о приватизацији који је усвојен у августу, уз подсећање на то да је крајњи циљ да се приватизација спроведе у кратком року.
Када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о инвестиционим фондовима, министар је рекао да поменуте измене имају за циљ да олакшају и појефтине пословање друштава за управљање инвестиционим фондовима у условима финансијске кризе и систематског смањења вредности имовине под управљањем.
Он је објаснио да је идеја и да се додатно прецизирају услови оснивања, пословања и извештавања друштава за управљање инвестиционим фондовима.
Министар рударства и енергетике Александар Антић данас је образложио Предлог закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и прибављања документације ради реализације изградње система за пренос електричне енергије 400 кв напонског нивоа “Трансбалкански коридор – прва фаза”.
Антић је истакао да се то законско решење предлаже с обзиром на то да је у питању значајан и обиман пројекат, који не би могао да буде успешно реализован уз постојећа законска решења.
Коришћењем постојећег закона било би нам потребно од 10 до 15 година да решимо сва правно формална питања, што је недопустиво, објаснио је министар.
Он је указао на то да пројекат “Трансбалкански коридор – прва фаза” подразумева више нових интерконекција, међу којима су и оне између Србије и Румуније и Србије и Црне Горе, али и изградњу далековода између Обреновца и Бајине Баште, као и повећање капацитета трафо-станице код Ваљева.