Фото: Танјуг

Званични сајт Владе Србије преноси у целини говор првог потпредседника Владе на министарском састанку на маргинама 69. заседања Генералне скупштине Уједињених нација „Украјинска криза, ОЕБС и будућност европске безбедности“:

“Господине председавајући,

Поздрављам ову вашу иницијативу да разменимо мишљења о европској безбедносној структури у светлу актуелне кризе у Украјини. Иницијатива је правовремена и помоћи ће да сагледамо како да у наредном периоду оснажимо ОЕБС.

Делимо оцену да криза у Украјини представља велики изазов за европску безбедност и доводи у питање сам концепт заснован на темељним политичким документима као што су Хелсиншки финални документ, Париска повеља за нову Европу из 1990. године и Истанбулска повеља за европску безбедност из 1999. године.

Идеја која је негована деценијама, кроз заједнички дух и акцију у оквиру КЕБС-а и ОЕБС, подривена је растућим неповерењем, уместо да доведе до очекиваног заједничког напора држава учесница за доградњом оствареног.

Желео бих да нагласим да смо од самог почетка украјинске кризе, у више наврата исказали наш став о нормама и вредностима којим треба да се воде државе на међународној сцени, заснованим на поштовању међународног права утемељеног на Повељи УН и дијалогу као једином начину мирног решавања криза.

Поздравили смо Споразум о прекиду ватре који је постигнут у Минску у оквиру трилатералне Контакт групе, и изразили смо наду да ће овај споразум означити почетак мировног процеса, који не само да ће решити тренутну кризу у Украјини, већ и дати подстицај за обнову свеобухватаног дијалога о европској безбедности.

Овај процес и решавање кризе у Украјини треба посматрати у ширем контексту, што ће резултирати смањивањем могућности да се овакве кризе понављају у региону ОЕБС-а у будућности. Да би се то постигло, државе учеснице треба да раде на обнови консензуса о европској безбедности, прво и пре свега потврђујући основне норме, принципе и обавезе ОЕБС-а и њихову пуну примену у доброј вери.

У протекле четири деценије, ОЕБС је еволуирао у позитивном правцу. Организација је систематски развила флексибилни и софистицирани механизам за ефикасно деловање у свим фазама сукоба, нарочито у погледу раног упозоравања и раног реаговања.

Ово је било могуће због политичке воље држава учесница да се укључе у заједничке процесе и захваљујући неутралном и свеобухватном карактеру ОЕБС-а као безбедносне организације. Специјална посматрачка мисија у Украјини је најновији пример таквог напора.

Верујемо да ОЕБС, као највећа регионална организација, има велику улогу у спречавању и решавању сукоба, а да његове специфичне потенцијале треба максимално искористити у сарадњи са другим међународним организацијама, посебно УН, сходно Поглављу ВИИИ Повеље, које представља добар оквир за продубљивање сарадње.

Украјински криза недвосмислено указује на то да је без одлагања потребна заједничка акција и приступ заснован на дијалогу. Без обзира на тренутне изазове, и даље постоје области од заједничког интереса. На њима треба радити што је могуће више, како би се створило окружење у којем се може повратити међусобно поверење држава учесница.

Сматрамо да Хелсинки +40 просец, који је у садашњим околностима пао у заборав, пружа одговарајући оквир за решавање ових питања. У остваривању заједничких настојања, требало би да извучемо поуке како из позитивних, тако и из негативних претходних искустава док радимо на мирном решавању кризе у Украјини, а све у циљу поновне консолидације европске безбедности као заједничког пројекта и оснаживања улоге ОЕБС-а и његове способности да делује", наводи се у говору Дачића.