Фото: Министарство спољних послова

Званични сајт Владе Србије преноси излагање првог потпредседника Владе у целини:

„Господине председавајући, господине генерални секретаре, господине извршни директоре Фонда, ваше екселенције, представници невладиних организација, уважене даме и господо,

Посебна ми је част и задовољство да, у име Републике Србије, поздравим овај значајан скуп.

Побољшање услова живота и благостање свих људи, којима се двадесетогодишњи Програм акције Међународне конференције о становништву и развоју бави, и данас су једнако актуелни и релевантни као када је Програм усвојен.

Принципи из Каира детерминисали су правац активности чланица УН. Чињеница да су остварење људских права и достојанства, старосна и родна равноправност, унапређење положаја жена, заштита репродуктивних права и здравља, као и право свих на образовање саставни део развојне агенде УН након 2015. године, указује на актуелност тих питања.

Овим скупом реафирмишемо важност универзално признатих права у име људи и земаља које представљамо. Свет се променио за ових двадесет година. Вредности у које верујемо остале су исте, али не и проблеми са којима се сви суочавамо.

Реализација циљева Програма акције само је предуслов за живот какав заслужује сваки човек, без обзира на његову националну и верску припадност, пол, старост или материјални статус.

У тој преданој борби за боље услове живота становништва, Влади Србије свесрдну помоћ пружа Канцеларија Фонда УН за становништво у Србији, основана 2006. године.

Заједнички задатак нам је да се постојећи проблеми негативне стопе наталитета, демографског тренда старења популације, великог броја емиграната и незапослености млађе популације умање, а самим тим и последице које ови негативни показатељи имају на економски раст.

Република Србија је у потпуности посвећена економском опоравку и унутрашњим реформама, а на глобалном нивоу тежи да пружи допринос у реализацији Миленијумских циљева развоја, при чему је активно учествовала у формулисању циљева одрживог развоја после 2015. године.

Чланство у Европској унији остаје наш први спољнополитички приоритет, а приступни процес сагледавамо и као шансу за побољшање услова живота грађана.

Даме и господо,

Популациона слика Србије данас се не разликује од европске. Старење становништва је најизраженији популациони феномен, а просечна старост највиша у југоисточној Европи.

Тешка економска ситуација у земљи утицала је на пад наталитета. Током последњих педесет година, удео млађе популације се готово преполовио, а приближно двадесет одсто становништва чине људи старости од 65 и више година.

Посебно је забрињавајуће то да у Србији данас на једног запосленог имамо једног пензионера. Пре тридесет година тај однос је био четири према један.

И поред тешкоћа, Србија чини напоре да побољша положај старих лица. Савет за питања старости и старења је основан 2007. године као стручно саветодавно тело, које се бави спровођењем националне политике у вези са старијом популацијом и усаглашавањем са међународним политикама и стратегијама.

Како бисмо скренули пажњу јавности на проблеме и дискриминацију којој су изложени и промовисали важност обезбеђивања адекватног животног окружења за старе, сваке године 1. октобра обележавамо Међународни дан старих, у складу са Резолуцијом 45/106 Генералне скупштине УН.

Високо место на нашој агенди заузима побољшање положаја жена. Број жена на функцијама је повећан, а њихов удео у необразованом делу становништва смањен.

Смртност трудница и породиља у Србији је у протеклих десет година смањена на ниво просека европског региона, а број прекида нежељених трудноћа готово преполовљен.

Обезбеђивањем услова за сигурно материнство и подстицањем образовања и информисаности жена доприносимо промоцији и заштити репродуктивног здравља.

Питање миграција становништва кључно је и за Србију. Сваке године се из земље исели близу 30.000 становника, који су највећим делом вишег или високог образовања и за приближно десет година млађи у односу на наш старосни просек.

Суочени смо, дакле, са континуираним „одливом мозгова“. Тешко је помирити се са тим бројкама, ако се присетимо да је Србија крајем 19. и почетком 20. века, по статистикама, имала највећи прилив имиграната у свету, одмах после САД.

Углед Србије је био такав да су многи истакнути научници, лекари, политичари желели српско држављанство.

Фото: un.org

Господине извршни директоре Фонда,

Упркос досад оствареном напретку у побољшању укупних услова живота популације у Србији, многи изазови су пред нама.

У циљу решавања дела проблема становништва и унапређења услова живота, потребно је да се израде националне стратегије за популациони развој и заштиту репродукционог здравља, за шта очекујемо Вашу подршку.

Сматрамо да би то значајно допринело реализацији Миленијумских циљева развоја у Србији, која остаје снажно посвећена циљевима одрживог развоја, што демонстрирамо и кроз ангажман у оквиру ЕКОСОК.

Ваше екселенције,

Свако има право да се према њему поступа онако како ми желимо да се други понашају према нашој деци. Завршићу цитирајући америчког председника Џона Кенедија који је у обраћању америчкој нацији 1963. указао на то да су права сваког човека умањена онда када су права само једног угрожена.

Хвала Вам на пажњи“, наводи се у говору првог потпредседника Владе.