Александар Белић

Фото: Фонет

Белић је на свечаној академији поводом обележавања 206-годишњице Универзитета у Београду указао на то да је наша земља у изузетно тешкој ситуацији, да задуженост расте, а привреда стагнира, због чега је важно да академска заједница покаже зашто су образовање и наука важни за Србију.

Државни секретар је нагласио да високо образовање и наука треба да буду кључни у опоравку земље, али и напоменуо да је у том послу потребна подршка читаве академске заједнице.

Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић истакао је да та значајна образовна институција данас обележава више од два века постојања, уз оцену да ће се без стабилног финансирања науке много теже изаћи из кризе.

Владимир Бумбаширевић

Фото: Фонет

Бумбаширевић је навео да Универзитет у Београду има 31 факултет, и истакао да је та установа успела да се нађе на неколико светских листа, пре свега на престижној Шангајској листи, где је успела да се позиционира међу два одсто најбољих универзитета света.

Он је навео да Универзитет у Београду жели да има што више страних студената и да их је тренутно приближно 4.000, и објаснио да је од тог броја више од 50 одсто студената из земаља у окружењу, али и да они који долазе из остатка света имају проблем са визама.

Бумбаширевић је изразио наду да ће ресорно министарство омогућити страним студентима да лакше добију визе са дужим трајањем, и подсетио на успехе студената, велики број научних радова који долазе са овог универзитета, као и на његово чланство у светским, европским и регионалним асоцијацијама.

Фото: Фонет

На свечаности, на којој је указано и на велику солидарност и помоћ студената угроженима током мајских поплава, додељене су награде по једном најбољем студенту са сваког факултета, као и дипломе новоизабраним професорима емеритусима.

Додељене су и награде за најбољи студентски научни и стручни рад урађен у претходној години, као и награде из Фонда потпоручника Борка Никитовића.

Дан Универзитета у Београду–13. септембар, обележава се у знак сећања на тај датум 1808. године, када је Доситеј Обрадовић, главни надзиратељ, управник училишта и министар просвете, одржао прво предавање у тадашњој Високој школи, која је радила до 1813. године.