Фото: Танјуг

Михајловић је на свечаности поводом обележавања 50-годишњице почетка изградње Хидроенергетског и пловидбеног система (ХЕПС) “Ђердап 1“ рекла да би томе свакако допринела изградња ХЕ Ђердап 3, и додала да је то један од стратешких пројеката.

Она је навела да се данас обележава 50 година почетка радова на ХЕ „Ђердап 1“, што је за Србију био веома значајан градитељски подухват, уз напомену да се наша земља мора бавити производњом електричне енергије.

Свечаној академији у Кладову присуствовали су и министар рударства и енергетике Александар Антић, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин и директор ЕПС-а Александар Обрадовић.

Хидроенергетски и пловидбени систем (ХЕПС) “Ђердап 1“ комплексан је и вишенаменски објекат, изграђен 10 километара узводно од Кладова, односно на 943. километру Дунава од ушћа у Црно море.

Изградња тог система почела је 7. септембра 1964. године, а први агрегати пуштени су у рад 6. августа 1970. године, истовремено и на српској и румунској страни.

То је и даље највећа хидротехничка грађевина на Дунаву, укупне дужине 1.278 метара, а реч је о симетричној конструкцији, пројектованој тако да и Србија и Румунија, које дели Дунав, располажу истим деловима главног објекта.

Обе земље имају по једну електрану, бродску преводницу и по седам преливних поља од укупно 14, колико их има у заједничкој преливној брани. Симетралу објекта чини државна граница.

У електрани је монтирано шест хидроагрегата, а укупна снага електране је 1.026 мегавата.

Хидроагрегати су са такозваним Каплановим турбинама, чији пречник кола износи приближно 9,5 метара и до тада у свету нису грађене турбине већег пречника.

Обе електране су међусобно повезане тако да у случају потребе агрегати електране на српској страни могу испоручивати електричну енергију у мрежу на румунској страни и обратно.