Фото: Фонет

Вербић је, на презентацији Студије о могућностима унапређења наставе и учења српског као нематерњег језика у основним школама у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа одржаној у Палати Србија, указао на то да настава српског као нематерњег језика и знање ученика у основним школама у те три општине на југу Србије нису на задовољавајућем нивоу.

Он је објаснио да је основни проблем у томе што ученици не могу да остваре спонтану комуникацију на српском језику, и указао на то да се незадовољавајући ниво знања званичног језика доводи у директну везу са знатно умањеним шансама за то да припадници албанске националне мањине користе могућности у вези са образовањем, да се пријављују на конкурс за запошљавање и буду у већој мери укључени у процес доношења одлука.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт оценио је да српско законодавство садржи веома похвалне одредбе усмерене ка унапређењу заштите права припадника националних мањина, уз напомену да су оне и побољшане током последњих година.

Међутим, како је истакао, имплементација тих закона и уредби није увек задовољавајућа.

Када говоримо о интеграцији, образовање има значајну улогу у креирању идентитета и важан је инструмент у мултиетничким друштвима, поручио је Девенпорт.

Према његовим речима, требало би се више ангажовати на томе да се обезбеди доступност уџбеника на мањинским језицима, и то на начин који одговара потребама националих мањина.

За потребе студије, а у циљу утврђивања тренутног стања, спроведено је истраживање у 16 основних школа у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа у којима се настава одвија на албанском језику.

Обављени су разговори са директорима и наставницима школа, прикупљена су мишљења свих заинтересованих страна, родитеља деце, народних посланика, Националног савета Албанаца, председника општина и шире заједнице.

Студија је показала да ученици у највећој мери немају функционално знање српског језика да могу да остваре комуникацију на том језику, било писмено било усмено, нити су у стању да разумеју саговорника, при чему мали број ученика који је остварио натпросечне резултате тестирања, знање није стекао у наставном процесу.

Примећено је и да не постоје ваннаставне активности у којима би ученици имали прилику да остваре контакт са вршњацима којима је српски матерњи језик, а наведено је и да је потребно да се ученицима обезбеде нови уџбеници, а наставницима одговарајућа обука и средства за рад.