Фото: Танјуг

Селаковић је том приликом истакао да је увођење јавног бележништва у домаћи правни систем мотивисано потребом приближавања савременим правним токовима, стварања правне сигурности, нарочито у пословима промета непокретности, као и креирања позитивне инвестиционе климе.

Он је оценио да ће увођење нотаријата засигурно допринети растерећивању судова, бржем одвијању правног промета и сигурном остваривању заштите права и интереса грађана.

Министар је изразио очекивање да ће јавни бележници, с обзиром на значај и обим поверених овлашћења, свој посао обављати стручно, професионално и одговорно.

Према његовим речима, то је служба од јавног поверења, а јавни бележник обавља делатност као искључиво и стално занимање док му не престане делатност, у складу са законом.

Селаковић је јавним бележницима поручио да су они у обављању свог посла самостални и независни, као и да ће од њиховог односа према професији у великој мери зависити и њена репутација.

Скупштина јавних бележника, како је најавио, биће одржана 15. августа, и на њој ће бити формирана комора јавних бележника, изабран председник коморе, усвојен статут коморе, јавнобележнички пословник и пословник о раду скупштине, а разматраће се и избор чланова извршног одбора и дисциплинских органа.

Према његовим речима, до 1. септембра, на предлог Министарства правде, биће усвојене и бројне законске измене како би се стекли услови за несметан почетак рада јавних бележника.

Поред законодавних измена, у складу са Акционим планом за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа, доћи ће и до израде Програма сталне и почетне обуке за именоване јавне бележнике, будући да они морају бити добро обучени, указао је министар.


Он је подсетио на то да су након спроведеног конкурса за подручја 37 основних судова, именовани јавни бележници за подручје 32 основна суда, с обзиром на то да у општинама Пожега, Горњи Милановац, Аранђеловац, Врбас и Кикинда није било пријављених кандидата.

Селаковић је најавио да ће се наставити расписивање конкурса и одржавање испита за јавне бележнике, с обзиром на то да је Правилником о привременом броју јавнобележничких места предвиђено укупно 371 такво место у Србији.

Свака општина, како је рекао, у обавези је да има најмање једног јавног бележника, пошто по закону на сваких 25.000 становника долази по један јавни бележник.

Министар је подсетио на то да је Краљевина Југославија, у намери да у правне односе уведе знатно виши степен реда и сигурности, 1930. године донела Закон о јавном бележништву, али та професија није била дугог века, тако да је укинута 1944. године.

Јавни бележник је правник који на основу јавних овлашћења прихвата од странака изјаву воље, даје јој потребну писмену правну форму и о томе издаје одговарајуће исправе које имају карактер јавне исправе.

Оригинале тих исправа преузима на чување, а издаје оверене преписе. У његове задатке спада и јавно потврђивање чињеница.

Поред послова састављања исправа и послова овере, који ће бити у искључивој надлежности јавних бележника, значајан део надлежности судова, пре свега из ванпарничне материје (као што су оставински поступци), може бити поверен јавним бележницима, чиме се доприноси растерећењу судова и стварању услова за ефикасан рад правосуђа.