Фото: Фонет

Николић је учеснике донаторске конференције обавестио о томе да је Влада Србије, након темељних процена и у сарадњи са ЕУ и УН, сачинила извештај и процену штете од поплава, која износи 1,5 милијарди евра.

Он је истакао да су посебно погођени стамбени сектор, здравство, образовање, пољопривреда, систем за одбрану од поплава, рударство и енергетика, производња и трговина, водоснабдевање, отпадне воде и отпад, животна средина, саобраћај и комуникације.

Са непосредним последицама поплава борићемо се годинама, а сасвим је извесно да ће ова природна катастрофа изазвати рецесију у српској економији, оценио је председник Србије.

Николић је објаснио да то значи да ће, према проценама, у овој години српска економија забележити пад од 0,4 одсто уместо раста од 0,5 одсто, што је било предвиђено претходним пројекцијама.

Он је пренео велику захвалност председнику Француске Франсоа Оланду, који је без двоумљења прихватио предлог да та земља буде покровитељ овог скупа солидарности.

Николић је исказао захвалност и генералном секретару УН Бан Кимуну на томе што је показао разумевање и пружио подршку идеји о одржавању донаторске конференције, као и ЕУ, а посебно Словенији, на организацији данашњег скупа и гостопримству.

Веома ценим и посвећеност и ангажман званичника ЕУ, посебно комесара ЕУ за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и ванредне ситуације Кристалине Георгијеве, која је одмах након катастрофе посетила Србију и обишла поплављена подручја, истакао је председник Србије.

Она је том приликом предала и неопходну опрему за ургентно отклањање последица поплава, подсетио је он и указао и на подршку европског комесара за регионалну политику Јоханеса Хана.

Николић је посебно истакао и ефикасно реаговање УН и агенције УНДП, које су пружиле кључни допринос у утврђивању штете, одао признање Црвеном крсту Србије и сарадњи коју је остварио са истоименим организацијама других држава, као и свим хуманитарним организацијама у Србији.

Председник Србије је подсетио на то да је наша земља примила помоћ на билатералном нивоу од 14 земаља – Немачке, Словеније, Бугарске, Аустрије, Чешке, Француске, Данске, Румуније, Руске Федерације, Белорусије, Мађарске, Хрватске, Македоније и Црне Горе.

Хуманитарну помоћ у храни, води и опреми упутили су Европска комисија, ОЕБС, УН, Светски програм за храну, као и Азербејџан, Белорусија, Велика Британија, Израел, Јапан, Румунија, Руска Федерација, САД, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Туркменистан и бројни приватни донатори, прецизирао је Николић и указао и на значајну улогу разних међународних тимова током поплава.

Према његовим речима, осим мера за хитну помоћ, Србија очекује да ће ЕУ пружити подршку и кроз Фонд солидарности ЕУ, при чему ће Србију третирати као земљу чланицу.

Ценимо то што је ЕУ показала разумевање за то да се подршка Србији оствари и кроз фондове претприступне помоћи, и то из преосталих средстава из претходних буџетских година која из различитих разлога нису потрошена, па се могу брзо ангажовати, поручио је он.

Очекујемо и финализацију одлуке о реализацији ових средстава, истакао је Николић и напоменуо да је помоћ потребна у санирању штете и у стварању услова за примену превентивних мера заштите од поплава.

Председник је нагласио да ће Србија радити на унапређењу цивилне заштите, оспособљавању људства и константном унапређењу мера које се предузимају када наступи опасност од пробоја насипа, или наиласка водених бујица.

Истовремено, како је додао, неопходна је и помоћ у набавци опреме за санирање последица водене стихије, као што су пумпе, агрегати, опрема за сушење, шатори, пољски кревети и друго.

Европски комесар за проширење Штефан Филе истакао је да одговорност за обнову од поплава почива пре свега на Србији и Босни и Херцеговини (БиХ), које треба да се укључе у регионалне и европске програме одбране од природних непогода.

Филе је рекао да је превенција јефтинија од санације након несреће, као и да се инвестиције у превенцију увек исплате.

Он је указао на то да ће донатори обезбедити део средстава за обнову, али да је на државама које су погођене поплавама одговорност да та средства што боље искористе, и најавио да ће за шест месеци бити одржана конференција на којој ће се оценити како су средства искоришћена.

Наша посвећеност вама ће бити трајна, а за шест месеци ћемо организовати следећу конференцију како бисмо видели шта је урађено средствима која су прикупљена данас. За Европску комисију је велика част што организује конференцију, али је одговорност за примену средстава на корисницима, поновио је Филе.

Европски комесар за проширење је упозорио на то да се природне непогоде, због глобалног отопљавања, могу очекивати и у будућности, због чега би систем заштите требало направити на регионалном нивоу.

Србија и БиХ би требало да се укључе у европски систем цивилне заштите како би усвојиле најбољу праксу, хармонизовале процедуре са државама чланицама ЕУ и на тај начин развиле капацитете за сопствене механизме заштите, нагласио је Филе.

Европска комисија је, како је подсетио, брзо одговорила на захтеве Србије за великом хуманитарном помоћи, што је била највећа операција те врсте од када је успостављен систем цивилне заштите у ЕУ.

Филе је прецизирао да су 23 државе чланице понудиле помоћ, бродове и хеликоптере, као и да је у Србију и БиХ током ове операције послато и 800 људи.

Европски комесар је овом приликом изразио захвалност и државама ван ЕУ које су показале солидарност и понудиле хитну помоћ.

Фото: Фонет

Филе је саопштио да ће Европска унија издвојити укупно 195 милиона евра за санацију штета од поплава, и објаснио да је реч искључиво о новцу од институција Уније, и да тај износ не обухвата донације појединачних чланица.

Од укупно 195 милиона евра, 85 милиона биће издвојено за БиХ, 80 милиона за Србију, док се 30 милиона односи на регионалне мере за намиривање штете.

Такође, како је навео, Европска комисија је затражила од земаља чланица ЕУ и додатних 123 милиона евра за даљу обнову и превенцију поплава.

Председник Владе Словеније Аленка Братушек позвала је међународну заједницу да хитно делује, уз поруку да су нужна транспарентност и одговорност у трошењу средстава за обнову.

Морамо сместа да делујемо како би обнова могла да почне, пољопривредна производња да се настави, школска настава да почне на време, људи да добију смештај пре зиме, рекла је Братушек, упозоривши да ако се све то не деси, природна катастрофа може да прерасте у социјалну катастрофу.

Министар спољних послова Француске Лоран Фабијус указао је да инфраструктуру оштећену у мајским поплавама треба не само обновити, него изградити квалитетније тако да издрже будуће непогоде.

Европски комесар за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и ванредне ситуације Кристалина Георгијева изјавила је да се сопственим очима уверила у последице поплава и поручила Србији и БиХ да нису саме у суочавању са последицама мајских поплава и да је ЕУ спремна да помогне.

Директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављених подручја Владе Републике Србије Марко Благојевић подсетио је да је 57 грађана смртно страдало, док је број повређених и расељених људи многоструко већи.

Благојевић је навео да је 49 општина претрпело штете од поплава, да је потпуно уништено 485 домова и да је више од 16.000 станова и кућа донекле оштећено те да се вредност штете само у том сектору процењује на 227 милиона евра.

Он је навео да је погођено 74 здравствених установа, штета је нанета и у 35 образовних установа, да је више од 12.000 хектара земљишта постало неупотребљиво за обрађивање, као и да је оштећен део путева и пруга.