Александар Поповић

Поповић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да је систем рада научних института и научника у Србији делимично прилагођен систему Европске уније, с којом је успостављена интензивна сарадња.

Иако нас Европа прихвата као део јединственог европског научног простора, после доношења новог закона о научно-истраживачкој делатности уследиће додатна интеграција српског научно-истраживачког простора у европски, нагласио је Поповић.

Он је изразио наду да ће пројекте наших научника ЕУ финансијски помоћи путем фондова ЦАРДС, и додао да за почетак финансирања науке у Србији, која би била прва земља чија се наука финансира из тих фондова, имамо подршку земаља као што су Немачка, Аустрија, Италија, Грчка, Ирска и Словенија.

Поповић је нагласио да ће се и даље залагати за то да Министарство буде само технички орган, који неће да арбитрира о битним научним питањима, већ да слуша глас научне јавности, што је и концепција предложеног закона о научно-истраживачкој делатности.

Тај закон омогућиће формирање матичних научних одбора као представника научне заједнице с великим законским овлашћењима, објаснио је Поповић и додао да ће на тај начин, из Министарства бити измештена власт и оно ће се добрим делом претворити у технички орган.

Закон ће увести ред у домаћу науку, пошто је сада познат само број научника које финансирамо, али не и њихов укупан број, напоменуо је министар и додао да ће тиме регистрација и пререгистрација научника постати обавезна, чиме ће Министарство стећи увид у њихове пројекте, биографије и оно чиме се баве.

Поповић је још једном указао на важност усвајања закона о иновационој делатности и закона о речнику Српске академије наука и уметности, уз напомену да ће усвајањем закона о иновационој делатности коначно бити уведен ред у ову делатност код нас, док закон о речнику САНУ треба да обезбеди стабилно финансирање овог капиталног вишедеценијског пројекта од националног значаја.

Он је подсетио на то да је Скупштини Србије предат Нацрт закона о српској енциклопедији, којим се стварају предуслови за почетак израде националне енциклопедије, капиталног издања о Србији, људима који су је насељавали и насељавају, али и Србима који су живели и живе ван ње.

Говорећи о практичним могућностима повезивања Министарства са српском привредом, он је најавио почетак акције чији ће циљ бити проглашење најбоље технолошке иновације у овој години, а награда ће служити за финансирање израде бизнис планова, док ће друга акција бити "1.000 српских технологија", која ће пласман квалитетних, научно примењивих производа, подржати на домаћем и страном тржишту.

Поповић је навео да су тренутно отклоњени и санирани сви наслеђени системски проблеми управљања и организације научних института и најавио да ће већини научника у институтима који су на пројектима које финансира Министарство, плата бити повећана за приближно 22 одсто, почевши од фебруарских исплата.

Србија је међу шест европских земаља с најбољим приступом базама података преко Интернета, навео је он и додао да ће Министарство ове године дати више од милион евра за базе података са научним часописима, тако да ће наши научници имати помоћу Интернета увид у више од 80 одсто међународно признатих научних часописа, а ове године биће издвојено и 15 милиона динара за набавку књига.