Фото: Министарство спољних послова

Званични сајт Владе Србије преноси излагање првог потпредседника Владе у целини:

„Господине председниче Генералне скупштине УН, господине председниче Економско-социјалног савета, господине генерални секретару УН, драге колеге министри, ваше екселенције,

Велика ми је част и задовољство да учествујем на заседању Економско-социјалног савета Уједињених нација на високом нивоу, чији је Србија постала члан након више од две деценије.

Желео бих, такође, да нагласим значај Политичког форума на високом нивоу о одрживом развоју који се одржава у оквиру реформисаног Економско-социјалног савета.

Циљ реформе ECOSOC-а, као најзначајнијег тела УН у економској, социјалној и области заштите животне средине, јесте да се ово тело још ангажованије, ефикасније и директније суочи са изазовима наше планете и нагомиланим економским, социјалним и еколошким проблемима, чијим смо последицама сви изложени. Као нова чланица ECOSOC-а Србија жели да пружи пун и активан допринос овој тежњи.

Преговори о формулисању циљева одрживог развоја након 2015. године, у којима Србија, као чланица Отворене радне групе, активно учествује, представљају један од најважнијих стратешких задатака са којима су УН суочене и поставиће темеље одрживог развоја у првој половини 21. века.

Приликом формулисања развојних циљева потребно је водити рачуна о поштовању општих принципа, пре свега принципа универзалности, јер циљеви треба да буду применљиви за све земље, а затим и принципа разумљивости – циљеви морају бити разумљиви за сваког човека и дете о чијој се будућности ради.

Коначно, циљеви морају бити и мерљиви – све земље морају да примене исту методологију мерења имплементације циљева из Агенде након 2015. године, јер су само тако добијени резултати упоредиви.

Јасно је да је циљ искорењивања сиромаштва круцијални циљ, али једнако су важни и циљеви инклузивног образовања, здравља, родне равноправности, одрживе енергије и посебно одрживог економског раста и пристојног запослења за све, као и други циљеви и подциљеви.

Циљеви везани за климатске промене прожимају све друге циљеве и налазе се у сржи Развојне агенде. Међутим, поставља се питање како ће се ови циљеви имплементирати и на који начин ће се они финансирати.

Србија активно учествује у Међувладином експертском комитету за финансирање циљева одрживог развоја.

У пуној мери уважавамо принцип, који је проистекао из Монтерејске конференције о финансирању одрживог развоја – да је свака земља првенствено одговорна за сопствени развој и да свака земља првенствено треба да изврши нужне реформе за успостављање ефикасног пореског система, доброг управљања и искорењивање илегалних финансијских токова.

Влада Републике Србије чини озбиљне реформске кораке управо у овом правцу. Званична развојна помоћ остаје веома важан инструмент, посебно за најмање развијене земље.

У условима трансформације глобалне економије, јасно је да приватни финансијски токови и јавно-приватно партнерство треба да имају своје место. Одговорност сваке земље јесте да створи амбијент, пријемчив за директне инвестиције, како приватног капитала, тако и суверених фондова.

Чињеница је да се свет драматично променио у последњих 15 година и да поједине земље у развоју бележе знатно више стопе раста него развијене земље.

Истовремено, милијарду људи, превасходно у најмање развијеним земљама, малим острвским земљама и земљама без излаза на море, још се налази у условима екстремног сиромаштва.

У свету и даље влада неједнакост и неуравнотеженост у развоју како унутар земаља, тако и међу њима.

У остваривању циљева постављених Миленијумском декларацијом, Србија је постигла основни циљ и успела да у периоду до 2008. године смањи број сиромашних за половину.

Стопе смртности одојчади, деце и мајки су опале, а стопа завршетка обавезног школовања и даље је на високом нивоу. Нажалост, ситуација се погоршала у доба глобалне финансијске кризе.

Стопе незапослености и сиромаштва бележе раст. У Србији је и даље приметна значајна неуравнотеженост у развоју између градског и сеоског становништва, главног града и осталих подручја, посебно југа земље. Као земља средњег дохотка, Србија је суочена са посебним развојним изазовима у искорењивању сиромаштва.

Незавидну економску ситуацију оптерећује и велики број избеглица и интерно расељених лица.

Ове рањиве групе представљају један од најкрупнијих проблема са којима се наша земља суочава. Србија је на првом месту у Европи по броју избеглица – 42.000 из Хрватске и 16.000 из Босне и Херцеговине, као и по броју интерно расељених лица – 200.000 са Космета.

Проналажење трајног и одрживог решења за ове рањиве групе остаје један од главних задатака Владе.

Нажалост, и даље постоје озбиљне препреке за повратак избеглица у земљу порекла, посебно узимајући у обзир учестале етнички мотивисане инциденте и говор мржње.

Дубоко смо забринути због прераног усвајања Препоруке УНХЦР-а у априлу ове године о колективном престанку избегличког статуса лицима која су у периоду од 1990. до 1995. прогнана из Хрватске. Од 200.000 интерно расељених лица са Космета мање од пет одсто се вратило својим кућама од 1999. године.

Подсећам на то да је концепт одрживог развоја први пут формулисан 1987. године у Извештају Брунтландове комисије, која је тада констатовала следеће:

Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњости, не доводећи у питање могућности будућих генерација да задовоље своје потребе.

Релевантност ове мисли је данас актуелнија но икад пре. То је круцијални задатак међународне заједнице која се суочава са изазовом интензивних климатских промена и суштинским питањем одрживог развоја.

Природне катастрофе, које су резултат климатских промена, нису нажалост ове године мимоишле ни регион југоисточне Европе и Србије.

Са просечних 100 непогода у 10 година с почетка 19. века, тај број се крајем 20. века попео на чак 2.800 непогода у 10 година.

Незапамћене поплаве које су у мају погодиле Србију, када је у три дана пало кише колико је уобичајено за период од три месеца, проузроковале су људске жртве и потопиле више десетина општина.

Угрожено је више од милион осамсто хиљада људи, а евакуисано више од 30.000 лица. Појавио се већи број клизишта, инфраструктура је значајним делом оштећена, при чему су нанете озбиљне штете пољопривреди.

Поплавама је захваћено између 75.000 и 80.000 хектара пољопривредног земљишта. До сада је уништено приближно 522 тоне угинуле стоке.

Према прелиминарним подацима, штета од поплава које су погодиле део Србије износи 1,5 милијарди евра.

Користим ову прилику да још једном изразим захвалност УН и њеним државама чланицама на брзом достављању хуманитарне помоћи и ангажовању својих тимова за процену штете изазване катастрофалним поплавама.

Без великодушне билатералне помоћи и подршке УН не бисмо могли да помогнемо свим грађанима којима је помоћ била преко потребна.

Активности на ублажавању последица временских непогода представљају императив нашег времена. Потребан је што хитнији развој система адаптације на климатске промене и успостављање механизама за смањење ризика од природних катастрофа. Мора се деловати одмах.

Ако се не предузму мере које ће ограничити пораст глобалне температуре на највише два степена Целзијуса, постоји реална опасност да ће екстремне временске прилике, проузроковане климатским променама у будућности бити још интензивније.

Самит посвећен климатским променама, који ће бити одржан у Паризу 2015. године, има изузетан значај. У Паризу не смемо да доживимо неуспех, посебно зато што су рањиве групе – сиромашни, стари, деца, људи који живе у удаљеним подручјима – највише погођене последицама климатских промена.

Ефекти природних непогода неминовно погоршавају крхку економску ситуацију у свим деловима света и у региону југоисточне Европе и отежавају борбу за смањење сиромаштва, која остаје суштинско питање данашњице.

И поред постигнутих резултата у остваривању Глобалних миленијумских циљева, забрињава чињеница да су резултати у искорењивању сиромаштва неједнаки и да има региона у којима није забележен успех.

На крају бих подвукао да Србија дубоко цени спремност међународне заједнице да на позив Европске комисије, Француске и Словеније 16. јула ове године организује Међународну донаторску конференцију у Бриселу.

На том скупу ће се на основу анализа ЕУ, УН и Светске банке презентовати донаторима Извештај о процени штете коју су катастрофалне поплаве оставиле за собом у Србији и Босни и Херцеговини у мају ове године.

За Србију је веома важан успех ове донаторске конференције и овом приликом вас позивам да учествујете на њој.

Хвала на пажњи!“, наводи се у говору Дачића.