Београд, 4. март 2005. године - Министар за државну управу и локалну самоуправу Владе Републике Србије и члан Националног савета са сарадњу са Хашким трибуналом Зоран Лончар учествује у Хагу у расправи Посебног већа Хашког трибунала поводом захтева Тужилаштва да се предмет против групе Жељка Мејакића, која је оптужена за злочине у Приједору, уступи домаћем правосуђу.
Лончар је првог дана расправе рекао да Београд има предност када је реч о уступању процеса за ратне злочине у приједорским логорима домаћем правосуђу, с обзиром на то да та кривична дела нису почињена у Србији па нема тешких осећања, ни оптерећења која би пратила суђење и могла утицати на непристрасност и независност суда, саопштила је Влада Србије.
Министар је нагласио да је за помирење народа на просторима бивше Југославије изузетно значајно то да свака држава суди својим држављанима јер би тако била у стању да покаже зрелост и спремност да се суочи са својом прошлошћу и са злочинима који су, наводно, учињени у њено име.
У интересу је, не само СЦГ, него и БиХ да случај Мејакић буде процесуиран у Београду. То би био најбржи пут да се рашчисти са прошлошћу која у великој мери оптерећује односе држава на простору бивше Југославије, поручио је Лончар.
Влада Србије је опредељена за то да се за ратне злочине почињене на територији бивших република суди у нашој земљи оним лицима која су држављани СЦГ, истакао је он и изнео чињенице на основу којих се правосуђе Србије може сматрати адекватно припремљеним и способним да суди свим оптуженима за ратне злочине.
У прилог тој тврдњи министар Лончар навео је мишљење самог Тужилаштва Трибунала које је у случају оптуженог Владимира Ковачевића у свом поднеску утврдило да СЦГ поседује политичку вољу и да је адекватно припремљена за то да гони оптужене пред својим судовима.
Тужиластво Међународног кривичног трибунала (МКТ) има одличне радне односе са Окружним судом у Београду у вези са случајевима ратних злочина. Тужилац МКТ-а верује да Окружни суд у Београду, његове судије и специјални тужилац за ратне злочине имају способности и да су технички опремљени да процесуирају случајеве у складу са међународно признатим правосудним стандардима, као и да ће оптужени имати фер суђење.