Кори Удовички

Фото: Танјуг

Удовички је у обраћању учесницима 14. економског самита “Опоравак – корачање до раста” указала на то да су нашој земљи потребне инвестиције, за шта је неопходан привредни раст.

Према њеним речима, у државној администрацији не постоји довољно усаглашености због недостатка механизама координације између различитих ресора, институција у државном систему и Владе Србије.

Удовички је најавила да ће се радити на пакету закона који би требало да буду усвојени на јесен, а који ће се односити на систем јавне управе, јавне службенике и локалну самоуправу.

Лазар Крстић

Фото: Танјуг

Министар финансија Лазар Крстић изразио је уверење да ће током августа или средином септембра бити усвојен ребаланс буџета, након завршетка процене штете од поплава и ефеката ове природне катастрофе на буџет.

Крстић је навео да представници ресорног министарства разговарају о процени штете са Светском банком и Европском унијом, док се о питању процене њених ефеката на буџет консултују са Међународним монетарним фондом (ММФ).

Он је, такође, изразио очекивање да ће на јесен бити потписан трогодишњи стенд-бај аранжман са ММФ-ом.

Према његовим речима, прелиминарана оцена Министарства финансија јесте да ће раст бруто друштвеног производа (БДП) у овој години бити између нула и минус 0,5 одсто, односно да ће Србија забележити пад БДП-а.

Енергична фискална консолидација и дисциплина јесу предуслови за било какав привредни раст у будућности, оценио је министар и нагласио да Влада неће одустати од својих основних циљева.

То су, како је подсетио, стабилност макрофинансијског оквира, реформа јавног сектора и реформа привредног амбијента кроз стварање бољих услова за повећање привредног раста и стопе запослености.

Он је најавио да би у наредних десет дана у парламенту требало да се нађу закон о реформи пензијског система и закон о раду, којима се побољшава пословни амбијент у Србији.

Душан Вујовић

Фото: Танјуг

Министар привреде Душан Вујовић саопштио је да ће сутра почети јавна расправа о Нацрту закона о приватизацији и изменама Закона о стечају, која ће трајати 20 дана.

Предлози тих закона данас ће бити објављени на сајту Министарства привреде, док ће се у скупштинској процедури наћи у јулу, навео је Вујовић и објаснио да ће јавна расправа о новим решењима бити организована у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.

Према његовим речима, на основу Закона о приватизацији из 2001. године, приватизовано је мање од 2.300 предузећа, док након 13 година има још више од 600 предузећа чији имовински статус није решен, при чему је од тог броја 161 предузеће у реструктурирању.

Циљ новог закона о приватизацији јесте да се на ефикасан и фер начин, по тржишним условима, до децембра 2016. године оконча приватизација државних и друштвених фирми, указао је министар.

Он је рекао да је циљ измена Закона о стечају повећање транспарентности, спречавање злоупотреба, отклањање проблема у пракси и повећање права поверилаца.

Такође, како је додао, ускоро ће бити предложен и нови закон о јавним предузећима како би се обезбедила ефикасна употреба државних ресурса и остваривање добити, контрола и професионално управљање тим предузећима.

Вујовић је потврдио да је у припреми и нови закон о подстицајима, чији је циљ стварање бољег пословног амбијента, привлачење инвестиција и развој конкурентности привреде.

Новина у овом законском решењу јесте то да ће за одобравање стимулација неком од привредника бити потребан консензус пет министара, закључио је он.

Министар рударства и енергетике Александар Антић оценио је да би посредне штете од поплава у енергетском сектору, уколико би Србија била принуђена да увози електричну енергију, могле да достигну између 100 и 240 милиона евра.

Антић је најавио да ће ових дана тим поводом разговарати са представницима Европске енергетске заједнице из земаља окружења, како би се видело да ли наша земља може да очекује помоћ од њих.

Такође, он је рекао да ће разговарати и са представницима Светске банке и другим кредиторима како би се обезбедила одређена средства за увоз струје, уколико то буде неопходно.

Министар је указао на то да су тренутно највећи напори усмерени на то да се оспособе тамнавски копови, и додао да је Институт “Јарослав Черни” завршио студију која показује да би испумпавање воде из тих копова могло бити брже од очекиваног.

Антић је навео да се у колубарским рудницима тренутно производи 45.000 тона угља дневно, уз напомену да та количина задовољава потребе Термоелектране “Никола Тесла” и енергетског сектора земље у овом делу сезоне.

Он је указао на то да је у Копу Велики Црљани, где је било 25 милиона кубика воде, ниво воде смањен за два метра, односно да је испумпано 10 одсто воде.

Антић је подсетио на то да процењена штета од поплава у енергетском сектору Србије износи приближно 150 милиона евра, али и да она није коначна, с обзиром на то да је највећи део опреме за копање угља у колубарским рудницима и даље под водом.

Министар је истакао да су оштећења претрпели и ТЕНТ, ТЕ “Колубара” и Костолац, као и дистрибутивна и преносна мрежа ЕПС-а.

У интересу и региона и Европе јесте да Србија буде енергетски стабилна, јер је енергетика такав систем у којем је немогуће да се невоље у једном делу не одразе и на окружење, закључио је Антић.