Бацковић је приликом отварања јавних расправа о радној верзији нацрта закона о изменама и допунама поменутих закона, које су одржане у апелационим судовима у Нишу и Крагујевцу, подсетио на то да се нови сет правосудних закона примењује од 1. јануара ове године.

Такође, како је додао, разлог за ове измене јесте и реализација Акционог плана за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа за период од 2013. до 2018. године.

Бацковић је истакао да се најзначајније новине ових закона односе на унапређење транспарентности рада Високог савета судства и Државног већа тужилаца, уштеду средстава за рад и њихово преусмеравање на јачање административних канцеларија, као и на унапређење изборног процеса за избор изборних чланова.

Он је објаснио да ће убудуће гласати све судије и тужиоци, а не само они са сталном функцијом.

Према његовим речима, уколико буду усвојене предложене измене, сви предлагачи ће предлагати само једног кандидата за једног члана Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Овим изменама и допунама закона ће, како је навео, у великој мери бити унапређене и одредбе за одговорност изборних чланова кроз увођење посебног поступка за изгласавање неповерења.

Радна група Министарства правде и државне управе која ради на изради ових закона је понудила два решења како би се избегли евентуални проблеми у овим саветима, рекао је Бацковић.

Једно од решења је, како је објаснио, да након ступања на снагу закона престане мандат постојећим изборним члановима Високог савета судства и Државног већа тужилаца, а да се одмах након тога спроведу избори за нове чланове.

Према његовим речима, друго решење јесте да садашњи сазив врши функцију до истека мандата изборних чланова, након чега би били спроведени избори, у складу са новим законом.

У оба случаја било би потребно изабрати председнике Високог савета судства и Државног већа тужилаца у складу са новим законима, нагласио је помоћник министра.

Бацковић је указао на то да је циљ овако предвиђених алтернативних решења то да се у току јавних расправа чује глас стручне и научне јавности, и да се у складу са изнетим ставовима једно од понуђених алтернативних решења елиминише из коначних текстова нацрта, како би се усвојила најбоља законска решења која ће омогућити ефикаснији и делотворнији рад ових правосудних институција.