Фото: Танјуг

Ђукић-Дејановић је указала на то да су ове установе, углавном домови здравља и заводи за јавно здравље, добили укупно приближно 12,6 милиона динара.

Она је поновила да сертификација здравствених установа обезбеђује неупоредиво већи степен сигурности стручног рада и бољи квалитет пружених здравствених услуга за сваког пацијента.

Према њеним речима, до сада су се у поступке акредитације од 158 постојећих укључила 82 дома здравља, при чему у тај процес сада улазе још 33 здравствене установе.

Акредитација здравствених установа није обавезна, навела је она и напоменула да ће сертификација једног дана вероватно бити услов за уговарање са Републичким фондом за здравствено осигурање.

Ђукић-Дејановић је објаснила да је питање да ли ће здравствена установа која не буде акредитована моћи да буде конкурентна и самоодржива, као и да ли ће пружати сигурност грађанима.

Иде се ка томе, како је навела, да се акредитују све здравствене установе, а тај процес је сада на пола пута.

Према њеним речима, од 82 дома здравља који су раније ушли у поступак акредитације, само три нису добила акредитацију, седам је добило акредитацију на седам година, девет на годину дана, а највећи број на три године.

Средства која су здравствене установе добиле за улазак у поступак акредитације обезбеђена су кроз пројекат Министарства здравља "Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – ДИЛС", који се финансира из кредита Светске банке.

Средства су бесповратна, и додељују се у износу од 33, 50, 70 или 90 одсто укупне цене поступка акредитације, у зависности од степена развијености општине на којој се здравствена установа налази.