Гламочић је у Новом Саду, где је отворио научно-стручни скуп „Дан млека“, којим се уједно обележава 60 година постојања Пољопривредног факултета у Новом Саду, указао на то да је ресорно министарство у протеклом периоду предузело све што је било неопходно у праћењу нивоа афлатоксина, пре свега у кукурузу.

На тај начин су се, како је навео, стекли услови за то да се ниво сведе на вредност мању од 0,5 микрограма и да се донесе нови правилник.

Гламочић је рекао да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде добило све сагласности од осталих надлежних министарстава у вези са тим питањем, и најавио да ће у понедељак потписати нови правилник, који ће ступити на снагу објављивањем у "Службеном гласнику".

Министар је нагласио да у кукурузу за прехрану стоке нема афлатоксина, осим у појединачним узорцима који су занемарљиви, и напоменуо да је у протеклом периоду обављена широка едукација пољопривредника, проверени сви силоси, а складиштари подучени о правилном руковању сировинама.

Према његовим речима, Министарство је предузело све кораке да испрати надгледање присуства афлатоксина, пре свега у храни за стоку, па затим и у складишним силосима и на крају у производима, односно у млеку.

Такође, како је додао, оформљен је стручни тим који се бави овим питањима, тако да је ситуација у вези са нивоом афлатоксина у млеку потпуно под контролом и он је сведен испод 0,05 микрограма по килограму.

Гламочић је рекао да је о томе обавестио и надлежне у Бриселу, пре свега европског комесара за здравство, којем је приликом недавне посете обећао да ће Србија то питање уредити у складу са правилима ЕУ.

Министар је најавио и да ће Национална лабораторија за контролу квалитета млека у Србији, након дуге припреме, бити пуштена у рад почетком овог лета, чиме ће у нашој земљи коначно бити решен проблем контроле квалитета млека за потребе плаћања те сировине произвођачима.

Када је реч о повољним кредитима за пољопривреднике, он је најавио да ће 3. априла бити потписани уговори са комерцијалним банкама, док ће кредити бити оперативни крајем идуће недеље.

Кредит за сточарство ће имати камату од четири одсто на динарска средства, рок отплате је три године, уз годину почетка, и нема девизне клаузуле, објаснио је министар и прецизирао да ће за купљена грла стоке на тај начин Министарство платити осигурање.

Финансијских средстава за те кредите има довољно, а обезбеђена су у првом реду наплатом кредита датим пољопривредницима 2005. године, навео је он и додао да ће за физичка лица ти кредити бити одобравани у износу до пет милиона динара, а за задруге до 15 милиона.

Од јесени се, како је навео, очекују нови кредити, након преговора са УАЕ о новој кредитној транши у износу од 100 милиона долара, и они ће бити коришћени не само за наводњавање, већ и за изградњу фарми, прерађивачких капацитета, набавку пластеника и стакленика и друге опреме, а имаће дужи рок отплате и биће много повољнији од садашњих.

Генерални секретар Европске млекарске асоцијације (ЕДА) Александер Антон оценио је да Србија има веома динамичну млекарску индустрију, која ће лако наћи место на тржишту Европске уније.

Војводина је посебно занимљив регион у којем млекарска индустрија може да напредује, а за Србију се предвиђа стабилна млекарска производња у наредном периоду, иако се може десити да након уласка у ЕУ буде смањен број крава и грла, указао је Антон.

Млекарска производња је основа за рурални развој, али и начин да се рурални региони ојачају и да се млади задрже у њима, закључио је он.

Скуп је организовао Департман за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду у сарадњи са Министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства, Националном асоцијацијом прерађивача млека – СЕДА, Централном асоцијацијом произвођача млека Војводина и Централним удружењем одгајивача говеда сименталске расе.