Илић је на јавној расправи о радној верзији Нацрта закона о заштити узбуњивача у Палати Србија рекао да је потребно да државни органи и институције буду сигурно уточиште узбуњивачу, који им се обраћа за ефикасну правну помоћ и заштиту путем тужбе.

Овај закон ће, како је додао, заштитити она лица која су пријавила корупцију, а којима прети отказ од стране послодавца, премештај у други град, или ниже рангирани статус.

Саветник министра правде и државне управе Мирјана Михајловић указала је на то да ће, уколико Народна скупштина Републике Србије усвоји овај закон у јуну ове године, бити побољшана стопа откривања незаконитости у нашем друштву, на тај начин што ће процесуирањем одређених неправилности бити враћено поверење у надлежне институције.

Михајловић је прецизирала да су нацртом овог закона предвиђена три канала узбуњивања.

Она је објаснила да је први канал интерно пријављивање, које врши запослени код свог послодавца, други је спољашње узбуњивање, које се односи на узбуњивање овлашћених органа, као што су надлежна инспекција, полиција и тужилаштво, док је трећи канал узбуњивање јавности, при чему се мора поштовати претпоставка невиности.

Према њеним речима, препорука Савета Европе, коју је радна група Министарства правде и државне управе поштовала приликом писања нацрта овог закона, јесте да узбуњивач може бити свако лице које у свом радном окружењу примети одређено незаконито поступање, без обзира на то да ли је правно запослен код послодавца, или фактички ради за њега.

Нацрт овог закона, како је нагласила, предвиђа још ширу заштиту од оне која је предложена препоруком.

Судија Прекршајног суда у Београду и члан Радне групе која ради на изради овог документа Маријана Шарац истакла је да ће закон о заштити узбуњивача увести једну новину која ће омогућити заштиту не само лицима која пријаве корупцију- узбуњивачима, већ и са њима повезаним лицима, као што су, на пример, чланови породице, који такође трпе штетне последице због узбуњивања.

Шарац је поновила да ће Србија након усвајања овог закона бити лидер у региону у свеобухватној борби против корупције.

Присутнима су се обратили и вршилац функције председника Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић и уредник портала „Пиштаљка“ Владимир Радомировић, који су упутили позив присутнима да коментарима и сугестијама допринесу изради квалитетнијег законског решења.

Јавну расправу је организовало Министарство правде и државне управе Владе Републике Србије, уз подршку УСАИД - Пројекат за реформу правосуђа и одговорну власт ЈРГА.