Илић је на јавној расправи о Радној верзији нацрта закона о заштити узбуњивача у Апелационом суду у Нишу подсетио на то да се овакво законско решење доноси први пут у Србији, и истакао да ће овај документ прописати апсолутну заштиту грађанима који пријаве корупцију у приватном или јавном сектору.

Механизам заштите биће судски, а према узбуњивачима неће бити могућа одмазда, указао је он и објаснио да то значи да грађани који пријаве корупцију учињену од стране својих послодаваца подлежу механизмима апсолутне заштите од стране суда уколико дође до одмазде отпуштањем, или премештањем запосленог на друго радно место.

Према његовим речима, Министарство правде и државне управе размотрило је у протеклом периоду све коментаре и сугестије који су стигли од релевантних друштвених институција и стручњака, а који ће допринети изради квалитетнијег законског решења.

Илић је најавио да ће нацрт овог закона бити убрзо упућен на мишљење надлежним министарствима и Европској комисији, након чега се у јуну ове године очекује и његово усвајање у Скупштини Србије.

Судија Прекршајног суда у Београду и члан Радне групе за израду овог закона Маријана Шарац истакла је да се након усвајања тог закона очекује повећање броја тужби лица која траже привремену или трајну заштиту од суда.

Шарац је објаснила да узбуњивач може бити свака особа која у свом радном окружењу примети одређено незаконито поступање, без обзира на то да ли је правно запослена код послодавца, или фактички ради за истог.

Србија ће након усвајања овог закона бити лидер у региону у свеобухватној борби против корупције, поручила је она.

Вршилац функције председника Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић истакао је да овај закон има својство закона о заштити друштва, с обзиром на то да се пружањем заштите узбуњивачима истовремено штити и целокупно друштво и исправно функционисање система.

Уредник портала „Пиштаљка“ Владимир Радомировић исказао је захвалност Министарству правде и државне управе на томе што је том порталу и узбуњивачима омогућило да учествују у изради нацрта овог закона, што је први пут у свету да узбуњивачи добију такву прилику.

Текст Радне верзије нацрта закона о заштити узбуњивача израдила је Радна група Министарства правде и државне управе.

Радну групу чине истакнути стручњаци, представници Правног факултета, невладиног сектора, судије из судова различитог степена, тужиоци из тужилаштава различитог степена, представници синдиката, удружења и узбуњивача.

Јавну расправу организовали су Министарство правде и државне управе и Апелациони суд у Нишу, уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) кроз Пројекат за реформу правосуђа и одговорну власт (ЈРГА).