Мишчевић је у разговору са новинарима подсетила на то да су први скрининзи о поглављима 2 и 19, која се односе на наведене области, показали да Србији предстоје прецизнија усаглашавања која, како је оценила, за домаће законодавце неће бити превелики изазов.

Проблем Србије у овој области није законодавна активност, већ примена усвојених прописа, указала је она и подсетила на то да је од 2004. године урађено много у прилагођавању нашег законодавства стандардима ЕУ.

Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Зоран Мартиновић, који је и председник Преговарачке подгрупе за Поглавље 2, рекао је да је циљ овог поглавља да установи поштовање принципа да су свим држављанима ЕУ гарантовани слобода кретања, рада и друга права везана за запошљавање.

Наши прописи су у том сегменту већ у знатној мери усклађени са захтевима ЕУ, с обзиром на то да у Србији нема дискриминаторског приступа у запошљавању странаца, објаснио је Мартиновић.

Највећи изазов биће увођење флексибилнијих услова за запошљавање странаца у јавним службама, оценио је он и подсетио на то да је Нацрт закона о запошљавању странаца већ прошао јавну расправу.

Мартиновић, који је и председник Радне групе за измене и допуне Закона о раду, указао је на то да је овај документ кровни закон када је реч о области запошљавања.

Он је објаснио да Србији предстоји и усклађивање домаћег система тржишта рада са европском мрежом за запошљавање, како би грађани на једном месту могли да буду упознати са условима рада и запошљавања у свакој земљи ЕУ.

Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић, која је и председник Преговарачке групе за Поглавље 19, поновила је да је наше законодавство у области социјалне политике и запошљавања у великој мери већ усаглашено са правним тековинама ЕУ.

Јанковић је оценила да ће највећи изазов у наставку тог процеса бити отклањање неусклађености нашег образовног система са захтевима тржишта рада.