Београд, 6. март 2014. године – Министар омладине и спорта у Влади Републике Србије Вања Удовичић поручио је данас да би установама које брину о деци којој је потребна помоћ требало непрекидно поклањати пажњу и упутио апел свим институцијама и грађанима да се укључе у акцију прикупљања средстава за Свратиште за децу улице.
Удовичић је приликом уручења донације деци и запосленима у Свратишту у Београду истакао да је оваквим установама потребна континуирана помоћ у дечјој гардероби, средствима за хигијену и школском прибору.
Он је објаснио да су ову помоћ сакупили запослени у Министарству омладине и спорта, Заводу за спорт и Антидопинг агенцији, уз подсећање на то да је претходна помоћ овој установи уручена у новембру прошле године.
Министар је упутио позив свим институцијама и грађанима да се одазову оваквим акцијама или да самоиницијативно покрену неке сличне како би помогли не само Свратишту у Београду, већ свим установама које се брину о деци којој је потребна помоћ.
Управник Свратишта у Београду Јасна Братичевић изразила је захвалност запосленима у Министарству на урученој донацији и истакла да је свака помоћ добродошла.
Ова установа отворена је 24 часа на две локације, и то на Звездари и Новом Београду, навела је она и прецизирала да у њима дневно борави приближно 65 деце која имају подршку васпитача и педагога, уз организовање креативних и едукативних радионица.
Према њеним речима, за децу од 5 до 19 година увек је потребна гардероба, обућа, доњи веш, чарапе, средства за хигијену и слаткиши које они највише воле.
Братичевић је указала на то да приоритет у раду ове установе представља образовање, с обзиром на то да је оно кључно у прекиду зачараног круга у којем се, нажалост, ова деца налазе.
Она је навела да 75 одсто корисника Свратишта похађа школу, уз напомену да ова установа, која је почела са радом 2010. године, ради с децом која су укључена у живот и рад на улици.
Основни циљ ове установе јесте да оснажи ову децу и пружи им сигуран простор у којем ће моћи да задовоље неке од основних потреба, као што су потреба за сигурношћу, храном, личном хигијеном, различитим информацијама, учењем животних вештина, као и психосоцијалном подршком.