За Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља, којим се обезбеђују услови за производњу здравог, тестираног и контролисаног садног материјала, гласало је 126 посланика, док је против био 71 посланик.

Овим законом прецизирано је признавање новостворених домаћих сорти и упис у Регистар сорти воћака, винове лозе и хмеља.

Такође, одређено је да се производњом садног материјала баве привредна друштва уписана у Регистар произвођача, док ће физичка лица моћи да се баве тиме само ако закључе уговор о сарадњи са произвођачем садног материјала.

Закон предвиђа да се садни материјал може продавати само на одређеним местима и уз присуство продаваца одговарајуће стручне спреме.

За Закон о поштанским услугама, који уводи конкуренцију у поштански саобраћај и либерализује тржиште, гласало је 153 посланика, а против је био 71 посланик.

Овим документом предвиђено је оснивање Агенције за поштанске услуге као независног регулаторног тела које ће одређивати опште услове и стандарде обављања поштанских услуга, пратити примену тих правила и издавати и одузимати дозволе поштанским оператерима.

Законом се уводи конкуренција у поштански саобраћај кроз посебну либерализацију тржишта поштанских услуга на коме ће сви учесници обављати поштанске услуге својим корисницима. Све остале услуге, на пример курирске, експресне и услуге хибридне поште, представљају комерцијални сервис где јавни и други поштански оператери једни другима конкуришу на тржисту поштанских услуга.

Законом о железници реорганизује се железнички саобраћај и предвиђа оснивање јавних предузећа за управљање железничком инфраструктуром и за јавни превоз. За овај закон гласао је 151 посланик, док је 71 посланик био против.

Основни циљеви овог документа су побољшање ефикасности саобраћаја, подизање квалитета услуга и интегрисање у железнички систем Европске уније.

Закон омогућава појаву више превозника на железници и конкуренцију превозника, док се концепт новог железничког система заснива на независном пословању железничког предузећа, слободном формирању цена и раздвајању система за управљање инфраструктуром и за превоз у путничком и теретном саобраћају.

Такође, прописано је и оснивање Дирекције за железницу која би пружала стручну помоћ Влади и усклађивала стандарде са европским нормама у железничком саобраћају.

Усвојени Закон о посредовању, односно медијацији, треба да омогући решавање спорних односа мирним путем, уз помоћ једног или више посредника који помажу да се постигне споразум. За документ је гласало 124 посланика, а против 94.

Закон дефинише посредника као трећу, неутралну особу која посредује између две стране у циљу решавања спорног односа, а у складу са начелима поступка. Та начела су добровољност, једнакост и равноправност страна, затим приватност поступка, поверљивост и хитност.

Посредници могу да буду судије, адвокати и други истакнути стручњаци. Председник суда, односно старешина другог органа, именује посреднике и уписује их у Списак посредника.

Закон даје могућност странама да споразумно бирају посредника са списка, а у случају да се не договоре бира га председник суда.

Стране се могу споразумети и о трошковима посредовања, а коначни трошак зависи од тога да ли је поступак посредовања окончан споразумом или није успео.

Прописано је да посредник у жалбеном поступку може да буде само судија, што представља изузетак у односу на одредбе којима је одређено ко све може да буде посредник.

Споразум страна постигнут у поступку посредовања зависи од воље страна и форме у којој је споразум закључен. Споразум може да има снагу судског или вансудског посредовања.

Усвојене су и измене Закона о хармонизацији економских система држава чланица СЦГ, које би омогућиле Србији и Црној Гори да у складу са моделом "двоструког стандарда" убрзају процес европских интеграција и приступ Светској трговинској организацији (СТО). За измене закона гласало је 155 посланика, против је било 63 посланика.

Тим изменама односи са СТО и порески систем препуштају се у надлежност државама чланицама и омогућује се да Србија сама склапа међународне споразуме, самостално креира спољнотрговински режим, као и самосталан приступ Србије Светској трговинској организацији. Законом се дерогира обавеза Србије да свој порески систем усклађује са Црном Гором и тиме се деблокира процес приближавања ЕУ.

За Закон о раду, који би требало да омогући бољу заштиту запослених уз поштовање стандарда Европске уније, гласало је 127 посланика, 66 посланика било је против, док је 26 посланика било уздржано.

Законом о раду подстиче се колективно преговарање кроз које ће се водити политика зарада у Србији и предвиђа се формирање Фонда солидарности из којег ће радници предузећа у стечају моћи брзо да наплате своја потраживања.

Тим законом забрањује се и санкционише дискриминација радника по било којој основи и први пут уводи казна због сексуалног узнемиравања запослених, а у случају отпуштања радника послодавац мора да донесе програм решавања вишка запослених, уз консултацију са Националном службом за запошљавање и репрезентативним синдикатом.

За Породични закон који уноси бројне новине у дефинисање положаја и права детета и први пут у Србији насиље у породици дефинише као друштвени, а не само као лични проблем, гласало је 157 посланика, док је против гласало 67.

Породичнима законом, између осталог, предвиђено је издавање налога за исељење из куће или стана насилника, без обзира на власничко право, као и могућност да се насилнику забрани на рок од годину дана да се приближи својој жртви до одређене удаљености или у истој просторији.

За Закон о јавним агенцијама, који представља правни оквир за рад свих јавних агенција које постоје или ће бити формиране у Србији, гласало је 128 посланика, против је било 67 посланика, а док је 29 било уздржано.

Закон о јавним агенцијама је системски закон којим се уређују агенције као нови статусни облик у правосудном систему и као ималац јавних овлашћења.

Законом је предвиђен избор управних одбора и директора јавних агенција, конкурсом и на период од 5 година. Оснивач агенције може бити република, покрајина и јединица локалне самоуправе. Све особе које се именују на те функције имају статус функционера и за њих ће важити Закон о спречавању сукоба интереса. Посланици или функционери владе неће моћи да буду изабрани на те функције у агенцијама.

Послови које обављају агенције могу бити развојни, аналитички и регулаторни, а финансирање агенција вршиће се из буџета или из наплате услуга које буду пружале агенције.

Скупштина Србије изабрала је на синоћној седници 8 чланова новог Савета Републичке агенције за радиодифузију, међу којима је и троје досадашњих.

Поново су изабрани Владимир Цветковић, Ненад Цекић и епископ јегарски Порфирије, а осим њих овај савет ће чинити и Александар Васић, Светозар Стојановић, Слободан Ђорић, Велимир Милошевић и Горан Караџић.

Изабрани чланови требало би да изаберу деветог члана Савета који мора да буде са Косова. Тиме би било омогућено конституисање Савета који је, према изменама Закона о радиодифузији, требало да буде изабран до краја новембра прошле године.