Лончар је на конференцији за новинаре навео да је приступљено операционализацији рада Савета за Косово и Метохију и саопштио да је за председника Савета именован Војислав Коштуница, потпредседници су Вук Драшковић, Мирољуб Лабус, Небојша Човић и владика Теодосије Дечански, а именовано је и 27 чланова Савета.

Министар за државну управу и локалну самоуправу истакао је да су разматрана три правца деловања Фонда за Косово и Метохију. Први је запошљавање људи на Косову и Метохији, као и покретање иницијативе за оснивање различитих малих и средњих предузећа. Затим, осмишљавање разноврсних начина финансирања повратка прогнаних, а трећи правац биле би хуманитарне акције, при чему оне у овом тренутку свакако имају приоритет за наше сународнике на Косову и Метохији.

Влада је донела Одлуку о допуни Одлуке о образовању буџетског Фонда за Косово и Метохију, тако што је ради ефикаснијег функционисања Фонда одлучено да се образује Канцеларија Фонда за Косово и Метохију са седиштем у Грачаници, којом ће управљати члан Управног одбора Фонда, епископ рашко-призренски Артемије, рекао је Лончар.

Министар за капиталне инвестиције Велимир Илић саопштио је да је на данашњој седници Владе донета и одлука о увођењу привремених мера у ЈАТ-у.

Илић је објаснио да, иако су уведене привремене мере, за сада остаје исти Управни одбор који је именовала Влада, а који би требало да допринесе томе да буду решени проблеми у овом државном предузећу.

За принудног управника, односно вршиоца дужности генералног директора ЈАТ-а постављен је Небојша Старчевић, навео је Илић и нагласио да мора да почне право реструктурирање ове авио-компаније.

Он је објаснио да је у ЈАТ-у до сада увек једна групација радника штрајковала, а основни проблем био је то што они нису могли да се договоре на који начин ће поделити средства која имају месечно на располагању, с обзиром на то да је распон коефицијенета запослених у овој компанији био 1 према 37.

Министар је навео да су материјални трошкови у ЈАТ-у у последњој години порасли четири пута и да је предузеће почело много да се задужује, тако да је било неопходно предузети радикалне мере да би се ситуација довела у ред.

Према његовим речима, направљена је стратегија како да се регулише финансијска ситуација у ЈАТ-у, да се број запослених доведе на праву меру, а сачињен је и план о томе који ће сегменти предузећа који послују у оквиру ЈАТ-а моћи да се издвоје и раде засебно, а касније и да се приватизују.

Он је додао да је нарочито интересантно то да ће у посебне привредне субјекте бити издвојени механичари и инжењери, који ће тржишно радити и за ЈАТ, и за трећа лица.

Од новопостављеног принудног управника очекујемо да реализује пројекте Владе, а од Управног одбора да му у томе помогне, а ако не, биће смењен, закључио је Илић.

Министар финансија Млађан Динкић појаснио је да је Влада одлучила, поред именовања принудног управника ЈАТ-а, да се промене извршни директор, финансијски директор, односно, сви који су лоше руководили ЈАТ-ом.

Динкић је навео да је нови принудни управник добио неколико налога, а први међу њима је да усклади исплате зарада са планом Владе Републике Србије који подразумева да маса плата не може ни у једном јавном предузећу да расте више од седам одсто годишње.

Према његовим речима, ЈАТ је у претходној години масу плата коју је програмом одобрила Влада исплатио за десет и по месеци. У међувремену је бивши директор Александар Милутиновић одобрио вансудско поравнање за неке групе запослених и фактички им исплатио новац који су они потраживали по основу осталих месец и по дана из претходне године, а за које није било плата у буџету ЈАТ-а који је одобрила Влада.

Ми смо ту исплату забранили, али они су је извршили у форми материјалних трошкова. Зато смо донели решење да се стави ван снаге одлука бившег генералног директора о вансудском поравнању и да се све што је исплаћено у форми материјалних трошкова третира као плата. Сви који су добили новац на име вансудског поравнања заправо су добили плату за 2005. годину, појаснио је Динкић.

Министар финансија је навео и да је усвојен сет уредби о промету робе са Косовом и Метохијом, односно, допуњена је и пречишћена претходна уредба, тако да је одређено да контролу робе на административној линији обавља посебна јединица Пореске управе.

Та јединица Пореске управе вршиће контролу робе српских произвођача са Косова и Метохије, док ће царина остати на административној линији и контролисати промет робе коју производе Албанци. Такође, одлучено је да се роба која је произведена ван Косова и Метохије, а која је у јужној покрајини у транзиту, не може царинити на административној линији, већ ће бити упућивана на међународне граничне прелазе "Прешево" и "Прохор Пчињски", објаснио је Динкић.

Он је такође саопштио да је Влада одлучила да овласти Народну банку Србије и Министарство финансија да следеће недеље потпишу са Владом Италије кредит у висини од 33 милиона евра, који је намењен кредитирању малих и средњих предузећа у Србији под повољним условима.

Динкић је навео и да је Влада донела Уредбу о остваривању права физичког лица, купца добара и услуга у спровођењу Закона о фискалним касама, што значи да ће од понедељка сви грађани који запазе да се не издају фискални рачуни у трговинама моћи то да пријаве на број Министарства финансија 011/361-99-00, за шта имају право на накнаду од 500 динара по једној пријави.