Ружић је, током разговора са новинарима у оквиру радионице о транснационалној сарадњи у југоисточној Европи у којој Србија учествује са још 15 земаља, објаснио да је један од тих програма и Стратегија за јадранско-јонски регион, која је у припреми.

Он је рекао да програми прекограничне сарадње Србије представљају значајне ефекте процеса европских интеграција наше земље, уз напомену да кроз њих до грађана долазе информације о томе шта ЕУ значи за Србију.

Прекогранична сарадња датира из 2004. године, подсетио је министар и додао да се временом потврдило да домаће институције показују велико интересовање за овакву врсту пројеката.

Њихов крајњи ефекат, поред друштвене користи, јесте и профит, указао је Ружић и навео да су институције и организације у Србији средства добијена из ИПА фондова у сврхе овог програма у претходном периоду користиле за научна истраживања, изградњу инфраструктуре, опремање школа, развој туризма и слично.

Помоћник директора Канцеларије за европске интеграције Санда Шимић навела је да ова канцеларија, у сарадњи са Делегацијом ЕУ у Србији, координира спровођење Програма прекограничне и транснационалне сарадње на територији наше земље.

Шимић је нагласила да је Србија у финансијском периоду 2007-2013. имала осам програма транснационалне и прекограничне сарадње, у оквиру којих је реализовано више од 600 пројеката на територији читаве земље.

Сада припремамо нове програме, који се спроводе тако што се распише конкурс за прикупљање пројеката за стратегију програма, која важи у наредних седам година, објаснила је она.

Према њеним речима, пројектом мора да се дефинишу како проблем који се решава, тако и његов утицај и резултати чије се постизање очекује.
Она је подсетила на то да Канцеларија за европске интеграције кроз редовне радионице организује обуку за писање и спровођење пројеката, и додала да се више информација о томе може пронаћи на сајтовима www.seio.gov.rs и www.evropa.gov.rs.

Шимић је истакла да је при писању пројеката неопходно стриктно придржавање прописа Европске уније, и навела да Канцеларија на сваке две године организује конференцију у циљу промоције ове врсте програма и доделе награда за најбоље пројекте реализоване у пракси.

Ове године ће таква конференција, како је најавила, бити одржана 21. септембра, на Светски дан транснационалне сарадње ЕУ.

Професор Универзитета у Новом Саду Милосав Георгијевић представио је пример добре праксе кроз пројекат "Развој лука на Дунаву", у којем, поред Србије, учествују Мађарска, Аустрија, Словачка, Румунија и Бугарска, као и Хрватска у својству посматрача.

Програми прекограничне и транснационалне сарадње пружају подршку институцијама и организацијама у пограничним областима суседних држава у циљу унапређења сарадње, решавања заједничких изазова и побољшања живота у неразвијеним и тешко доступним срединама.

У првој фази спровођења Програма, пројектним партнерима из Србије на располагању је било више од 2,5 милиона евра, док је у другој фази реализације заједничка ИПА алокација за све земље кориснице ИПА фондова износила 16,5 милиона евра.

Током радионице, новинари су упознати са резултатима оствареним у оквиру Програма транснационалне сарадње југоисточне Европе, као и са значајем Програма за процес територијалног, економског и социјалног интегрисања.

Програм транснационалне сарадње југоисточне Европе јесте један од најразноврснијих и најсложенијих у области транснационалне сарадње у Европи. У њему учествује 16 земаља - Србија, Аустрија, Грчка, Италија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Мађарска, Молдавија, Црна Гора, Румунија, Албанија, Словачка, Словенија, Украјина и Македонија.

Програмом се промовише боља регионална сарадња између држава учесница, која доприноси стабилности, напретку и безбедности региона.