Београд, 18. фебруар 2014. године – Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ Тања Мишчевић изјавила је данас да је јачање владавине права апсолутни приоритет процеса евроинтеграција, с обзиром на то да од њега зависи делотворност реформи у свим осталим сегментима друштва.
 |
Никола Селаковић и Тања Мишчевић |
Фото: Фонет |
Мишчевић је на панел дискусији "Преговори као приоритет – приоритети у преговорима", у организацији Института за јавну политику, објаснила да суштински циљ евроинтеграција није чланство у ЕУ, већ изградња стабилне, развијене и демократске Србије.
Она је подсетила на то да су српски преговарачи протеклих недеља имали низ важних састанака у Бриселу који су се односили на поглавља од кључног значаја за грађане.
Према њеним речима, приоритети Владе Србије у преговорима са ЕУ биће пољопривреда и рурални развој, енергетика, заштита животне средине, транспорт и регионални развој.
Поглавља која се баве тим областима, како је оценила, биће најскупља и најтежа за уношење у наш правни систем.
Мишчевић је објаснила да је сада на потезу држава која треба да омогући да социјална политика буде усклађена са политиком држава у окружењу, да наше квалификације буду признате на тржишту рада ЕУ, као и да храна буде висококвалитетна.
Ипак, у процесу евроинтеграција приоритет ће бити поглавља 23 и 24, с обзиром на то да без владавине права ниједна од поменутих области не може да буде ефикасно уређена, поновила је она.
Један од главних изазова на путу ка ЕУ, како је оценила, биће финансије, односно како обезбедити довољно средстава да у одређеном року буде спроведено све оно о чему је постигнут договор са Унијом.
Мишчевић је подсетила на то да је већ спроведен експланаторни и билатерални скрининг за поглавље 32, које обухвата систем финансијске контроле.
Министар правде и државне управе Никола Селаковић констатовао је да поглавља 23 и 24 представљају кичму и срж самих преговора, уз напомену да се успех у осталим поглављима без успеха у поглављима владавине права може заправо сматрати неуспехом преговора.
У поменутим поглављима , како је објаснио, Србија има јасне смернице, али не и јасне критеријуме европских правних тековина, јер свака држава чланица и кандидат има своје самобитности и особености због чињенице да су настајале у различитим историјским тренуцима и биле изложене различитим околностима.
Правосуђе је област која се у свакој од 28 држава Уније разликује, али оно што је заједничко свим чланицама јесте владавина права, поручио је министар.
Мониторинг мисија ЕУ за Поглавље 23, која је недавно боравила у Србији, вратила се у Брисел са утиском да је јасан смер у којем се наше друштво и реформа правосуђа крећу, навео је Селаковић.
Он је указао на то да у будућности пред Србијом неће бити толико посла око усвајања нових закона и подзаконских аката, већ нас очекује неопходност примене већ усвојених вредности и стандарда.
Министар финансија Лазар Крстић истакао је да је улога ресорног министарства у преговарачком процесу велика, с обзиром на то да је оно задужено за пет области, док са Народном банком Србије сарађује у још две области.
Он је, такође, навео да се у свим радним групама за сва поглавља налазе и чланови Министарства финансија, и додао да је за ЕУ изузетно важно наменско трошење новца.