Данило Голубовић

Голубовић је у изјави за новинаре навео да је скрининг тог поглавља, које се односи на безбедност хране, ветеринарство и фитосанитарну политику, данас завршен, и истакао да су представници Европске комисије (ЕК) исказали задовољство припремљеношћу српског тима.

Европски званичници су, како је указао, упознали делегацију Србије са законодавством и прописима Европске уније у тој области, које ће наша земља морати да угради у своје законе.

Према његовим речима, безбедност хране којом се бави Поглавље 12 је јако значајна са економског и политичког становишта, имајући у виду чињеницу да је то најобимнији пољопривредни сектор који треба да се усагласи са прописима ЕУ.

Европска комисија очекује од Србије да до краја године усагласи своје прописе из области безбедности хране, као и фитосанитарне и ветеринарске прописе, с обзиром на то да ће на крају скрининга тим наше земље морати да образложи шта је све учињено у тој области, објаснио је Голубовић.

Он је указао на то да је пољопривреда важан извозни сектор Србије, као и да вредност извоза у неколико претходних година износи више од 1,4 милијарде евра, и то углавном на тржишта ЕУ.

Када је реч о присуству афлатоксина, како је истакао, домаће законодавство мора се у потпуности усагласити са европским стандардима, при чему ће ниво овог агенса у најкраћем могућем року бити враћен на ниво стандарда који важи у земљама Уније.

Према његовим речима, најважније је да се ово питање реши у свим сегментима, тако да у читавом ланцу, од складиштења сточне хране до производње млека, буду задовољене све безбедносне процедуре.

Голубовић је саопштио да је на данашњем састанку било речи и о генетски модификованим организмима (ГМО) чији је увоз и промет у Србији забрањен, што није у складу са стандардима ЕУ и прописима Светске трговинске организације (СТО).

Свака земља уређује своје законодавство у оквиру општих стандарда о трговини, указао је државни секретар и најавио да ће Србија у тој области применити аустријски модел, који је један од најрестриктивнијих у ЕУ.

Скрининг је незаобилазни део припрема за преговоре о придруживању ЕУ, а његова сврха јесте утврђивање степена усклађености правила и закона земље кандидата са европским стандардима.

Србија је, закључно са данашњим, до сада успешно окончала скрининге за шест од укупно 35 поглавља преговарачког процеса.