Симоновић је, на конференцији за новинаре организованој у сарадњи са Домом здравља Вождовац поводом пројекта тог министарства „Развој палијативног збрињавања у Србији” који финансира Европска унија, навео да је нужно успостављање ефикасног система упућивања и добре комуникације између различитих служби, како би се кретање пацијената кроз различите нивое здравствене заштите одвијало неометано.

Он је, на скупу чија је главна тема била унапређење услуга палијативне неге на примарном нивоу здравствене заштите, рекао да ће у највећем броју случајева пацијенти бити збринути у кућним условима, због чега су представници домова здравља једна од најважнијих карика за пружање квалитетног палијативног збрињавања.

У оквиру примарног нивоа здравствене заштите, палијативно збрињавање пружаће службе за кућно лечење у оквиру великих домова здравља који покривају више од 25.000 становника, или изабрани лекари и медицинске сестре у малим домовима здравља који покривају мање од 25.000 становника и немају посебну службу за кућно лечење, објаснио је државни секретар.

Палијативно збрињавање треба да постане саставни део система здравствене заштите и неотуђив елемент права грађана на здравствену заштиту.

Министарство здравља тежи ка томе да се обезбеди да палијативно збрињавање буде доступно свим грађанима Србије којима је потребно, без обзира на старост, дијагнозу, стадијум болести или место збрињавања.

Такође, и палијативно збрињавање деце препознато је као приоритет.

На конференцији, која је одржана у Деканату Медицинског факултета у Београду, учествовали су директори београдских домова здравља, запослени у службама кућног лечења, представници Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, као и пројекта „Развој палијативног збрињавања у Србији“.