Зоран Лончар

Добијање позитивне оцене Студије о изводљивости:

- По свим индицијама које имам очекујем да ће до 31. марта, када истиче рок који је нашој земљи поставила међународна заједница за добијање позитивне оцене Студије о изводљивости, генерали Сретен Лукић и Небојша Павковић кренути стопама генерала Владимира Лазаревића и да ћемо моћи да кажемо да је у сарадњи са Хашким трибуналом дошло до суштинског напретка. Ова Влада је од првог дана свог мандата озбиљно приступила решавању хашког проблема, пре свега по моделу добровољне предаје оптужених и двосмерне сарадње, и ту је остварен значајан напредак. Остало је још да испунимо и услов који би означио суштински напредак у сарадњи са Хашким судом и очекујем да ће он у потпуности бити испуњен до постављеног рока ако, након овог храброг и патриотског чина генерала Лазаревића, његовим стопама крену и преостала двојица генерала.

Да ли неко из Владе преговара са генералима Лукићем и Павковићем:

- За сада смо обавестили Тужилаштво у Хагу о њиховом веома тешком здравственом стању и послали им лекарске налазе, тако да најпре очекујемо у наредном периоду став Трибунала о томе, да би уопште могло да се разговара о наредним корацима и њиховом евентуалном одласку у Хаг.

Могућност доласка лекарске комисије коју би послао Трибунал:

- За сада не знам ништа ближе о томе, али сам оптимиста и очекујем да ће поводом провере ове лекарске документације уследити додатни прегледи од стране комисије којој такав задатак буде поверио Хашки трибунал. Дакле, наредни корак у правцу сарадње је, бар кад су у питању Лукић и Павковић, на самом Хашком трибуналу и од њих очекујем пуно разумевање.

Тврдње да се генерал Ратко Младић крије у Србији:

- На основу чињеница којима располажем, а то су извештаји званичних органа који су нам достављани на седницама Националног савета, до сада нисам видео ниједан сигнал који би указивао на то да је постојало, или да постоји присуство генерала Младића у Србији, бар у време мандата ове Владе. То не значи да ми нећемо и надаље, као и до сада, предузимати кредибилне активности на откривању Младићевог присуства, или присуства било којег другог лица које је оптужено од стране Трибунала.

Критеријуми по којима се одређује материјална помоћ која се додељује породицама хашких оптуженика:

- О једном делу те помоћи одлучује Национални савет за сарадњу са Хагом, а други се добија на основу одлуке Владе Србије и за то је задужено Министарство финансија. Тако је било и у случају генерала Лазаревића, а то могу да очекују и сви остали који се одлуче на добровољну предају. О детаљима шта та помоћ конкретно подразумева Влада није одлучивала, али ће јавност благовремено бити упозната са свим чињеницама.

Негативне реакције јавности на повећање посланичких и министарских плата:

- Нисам упознат са незадовољством везаним за повећање плата у државној управи, у оквиру кога су и плате министара, јер је одлука о томе донета још 23. децембра прошле године, а у оквиру реформе система плата у том сектору. Незадовољство које је присутно у медијима ових дана везано је за повећање посланичких плата, а то нема везе са одлуком Владе...
Иначе, повећање плата запослених у државној управи део је великог пројекта који је рађен под покровитељством Светске банке, а односи се на реформу целокупног система плата у Србији који је катастрофалан. Дакле, није то последица неке на пречац донете одлуке само да би се задовољили "апетити" министара, већ само први корак у реформисању система плата.

Предлог да се, у циљу уштеде буџета, број посланика у Скупштини Србије смањи са 250 на 150:

- Као човек који се бави тим питањима, могу да кажем да наш садашњи састав скупштине од 250 народних посланика одговара европским стандардима у том погледу. То не значи да у будућим уставним решењима ту не би могло да дође до одређених одступања навише или наниже, али она не би била велика.

Доношење новог устава Србије:

- Желим да будем оптимиста, у том смислу да ће грађани Србије ускоро бити у прилици да добију нови устав како би земља заиста могла да крене у правцу реформи оним путем којим и треба, а то је од свог темеља, па преко других системских закона ка путу европских интеграција, што је и циљ ове Владе. Оптимизам градим на томе да је још прошле године постигнут потпун политички консензус, а све је изражено у једногласној одлуци у Скупштини Србије. Надам се да код свих који су тада и формално изразили своју вољу она постоји и сада и да ће за неколико месеци бити донет нови устав.

Нови парламентарни избори после доношења устава:

- Сасвим је природно да након тога следе избори за све оне органе власти за које то одредбе тог будућег акта буду предвиђале. Међутим, да би до избора заиста и дошли, неопходно је да после устава буде донет и низ прописа који би тај устав и фактички увели у живот и створили претпоставке за изборе. Поред измена изборног законодавства, неопходни су и закони из области организације државне власти, пре свега закон о територијалној организацији, закон о локалној самоуправи, о локалним изборима, закон о граду Београду и др. Тек тада биће створене могућности за расписивање и одржавање парламентарних избора. А колико ће временски трајати процес од доношења новог устава до одржавања општих избора за све органе власти је ствар која ће бити одређена законом за спровођење устава и сигурно је да је у питању рок од барем неколико месеци.

Тврдње да је садашња процедура, по којој је за промену устава неопходан и референдум грађана, препрека за његово брзо доношење, пре свега због несређених бирачких спискова:

- Кад је та дилема у питању, као контрааргумент могу да наведем то да би и овај други вид промене устава, за који се залаже једна странка, а то су избори за уставотворну скупштину, морао бити одржан по истом бирачком списку. Штавише, и у теорији уставног права такви избори се заправо сматрају прикривеним референдумом, а залагање за то је, чини ми се, корак који нас у овом тренутку удаљава од новог устава. С друге стране, проблем са бирачким списковима постоји годинама уназад и није га нимало лако решити. Не само због немогућности да се утврди тачан број бирача на Косову и Метохији, већ и због законске регулативе. Преда мном управо стоји радна верзија Нацрта закона о бирачком списку. Дакле, Влада и Министарство за државну управу упознати су са овим проблемом и пажљиво покушавају да нађу законско решење које би трајно решило проблем неажурности бирачких спискова. Поред тог закона, морамо успоставити и јединствени информациони систем и тек тада ћемо имати могућност да говоримо о "идеалном" бирачком списку у којем ће се налазити сви грађани са правом гласа и то само једном уписани.