АУДИО: Резултати рада Министарства у 2013. години и планиране активности за 2014. годину

Ђукић-Дејановић је на конференцији за новинаре, представљајући резултате рада ресорног министарства у 2013. години и активности планиране за наредну годину, указала на то да ће поменута сума бити искоришћена за набавку лекова за пацијенте оболеле од ретких болести.

За лечење ових пацијената у буџету за наредну годину предвиђено је 280 милиона динара, што је 150 милиона више него ове године, навела је она и оценила да је то и даље мала сума за све потребе тих болесника.

За 2014. годину, како је најавила, планиране су краће листе чекања на здравствене интервенције, до чега треба да дође повезивањем и централизацијом података у Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО), као и набавком опреме, реконструкцијом зграда и јачањем кадрова у здравству.

Према њеним речима, чекање за зрачну терапију коначно би могло да буде решено јер су набављена два линеарна акцелератора за клиничке центре Крагујевац и Ниш, при чему је, средствима из кредита Светске банке, у плану и набавка шест нових линеарних акцелератора за опремање пет онколошких центара.

Такође, од 1. маја следеће године на снагу ступа нови календар вакцинације, тако да ће деца већ 1. јула примити петовалентне вакцине код којих постоји мања вероватноћа за појаву нежељених реакција, најавила је Ђукић-Дејановић.

Она је у позитивне резултате рада Министарства убројила и формирање јединица за палијативно збрињавање, које би до 2015. године требало да раде у укупно 28 градова у Србији, као и набавку 143 возила за домове здравља за превоз најтежих болесника.

Ђукић-Дејановић је подсетила на то да су усвојене измене Правилника о условима и начину упућивања осигураних лица на лечење у иностранство, као и Закон о правима пацијената и Закон о заштити лица са менталним сметњама, за чију се негу издваја 1,9 одсто укупног буџета тог министарства.

Према њеним речима, оживео је и програм трансплантације органа, с обзиром на то да је ове године урађено 70 трансплантација бубрега, 17 јетри и три срца.

Истовремено, она је упозорила на чињеницу да је старосна структура лекара у Србији неповољна и објаснила да су из тог разлога одобрене 1.702 специјализације, што је тренд који ће бити настављен и у наредном периоду.

У здравственим установама ради 25 одсто немедицинског кадра, указала је Ђукић-Дејановић и најавила да ће њихова места, када испуне услове за одлазак у пензију, бити попуњена лекарима.