Фото: infobiro.tv

Селаковић је на отварању јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина, која је организована у Вршцу, рекао да је Србија такође дубоко свесна да она има право и обавезу у односу на сопствено становништво и да као демократска држава мора да садржи механизме заштите мањина од злоупотреба већинске власти.

Он је изразио посебно задовољство што се јавна расправа одржава у Вршцу на међународни дан свих Румуна, јер у том граду живи велики број припадника румунске националне мањине и тим поводом министар правде је свим Румунима који живе у Србији, честитао њихов празник.

Селаковић је истакао да разноликост друштва представља велико културно богатство за државу, али само уколико држава има праву политику интеграција, односно уклико добро управља интеграционим процесом који ће спречити конфликт и изградити друштво равноправности.

Држава мора водити политику према мањинском становништву која га неће увести у замку изолације. Неопходно је, са једне стране, направити баланс између степена одвојености који је потребан за слободно изражавање и развој специфичности припадника националних мањина и, са друге стране, успостављања веза између различитих заједница међусобно, и њихових веза са друштвом у целини, истакао је министар правде и додао да не смемо дозволити да мањинске заједнице међу собом и са друштвом у целини немају интеракцију, односно да се друштво састоји од мноштва паралелних заједница.

Према његовим речима, Србија, као и остале демократске државе дубоко поштује мултикултуралност своје заједнице и то сматра предношћу када је у питању њен развој и она не жели да буде земља која само реторички даје подршку признању мањинских права.

Зато континуирано ствара услове да свака мањинска заједница аутономно уређује остваривање права у областима културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма преко својих националних савета, нагласио је Селаковић.

Говорећи о радној групи која је радила на изменама и допунама овог закона, Селаковић је нагласио да због важности теме радну групу сачињавају представници релевантних министарства, представници Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије, представници Савета Европе и ОЕБС-а, и што је најбитније представници националних мањина.

Сврха нацрта закона јесте да доследно и сасвим јасно спроведе концепцију националних савета као инструмената културне аутономије националних мањина и да прецизно уреди појмове од којих зависи рад националних савета и правна сигурност, навео је Селаковић.

Министар правде је указао да су поједине одредбе важећег закона предмет оцене Уставног суда Србије, те да су Министарство правде и радна група заузели став да се те одредбе не разматрају пре одлуке Уставног суда.

Србија, одлуком да приступи изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина, показује да начин остваривања мањинских права посматра као један динамичан процес и да је неопходно стално преиспитивати механизме за њихово остваривање у складу са оним на шта пракса указује и у складу са општим променама у друштву, закључио је Селаковић.

На крају свог излагања, Селаковић се захвалио Мисији ОЕБС-а у Србији и Канцеларији Савета Европе на конструктивној подршци коју су пружили при изради овог нацрта.