Селаковић је на конференцији поводом обележавања почетка новог пројекта Савета Европе „Подршка судству у Србији у примени Европске конвенције за људска права“, одржаној у Палати Србије, подсетио на то да се у Србији, током нешто мање од десет година њене примене, у великој мери развила свест грађана о могућности заштите права пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Министар је, говорећи о великом броју представки које грађани Србије имају пред судом у Стразбуру, указао на то да су на тај број утицали и одређени специфични проблеми у земљи.

Они се, како је прецизирао, односе на приватизацију друштвених предузећа, питање ангажовања лица у резервном војном саставу за време НАТО бомбардовања Србије 1999. године, као и на нерешена питања у вези са спровођењем Споразума о сукцесији између бивших југословенских република.

Према његовим речима, пре више од две деценије у нашој земљи букнула је економска криза која је довела до растуће нефункционалности институција, из којих је све више и више изостајала суштинска жеља за реформисањем и за успостављањем владавине права и ауторитета институција на задовољавајућем нивоу.

Селаковић је рекао да српски судови некада нису радили искључиво по Уставу и закону, као и да нису могли да изнесу терет политичке и економске кризе, али и да правосуђе пре више од деценију није било имуно на политички утицај и политички договор.

Он је указао на то да су све државе чланице, без обзира на узроке који су довели до повреда конвенције, дужне да осигурају свим лицима на својој територији поштовање људских права зајемчених конвенцијом.

Право на правично суђење и у оквиру њега право на једнако поступање судова у сличним чињеничним и правним околностима једно је од права чије је поштовање држава дужна да обезбеди, истакао је министар.

Он је навео да се у одређеном броју пресуда донетим против Србије показало да су судови, па чак и различита већа истог суда, поступали различито у истим чињеничним и правним ситуацијама.

Селаковић је указао на то да се у изменама и допунама Закона о уређењу судова налази новина која ће утицати на квалитет правде у Србији, и објаснио да том изменом странка у судском поступку може непосредно вишем суду поднети захтев за заштиту права на суђење у разумном року.

Уколико виши суд утврди да је захтев подносиоца основан, он може одредити примерену накнаду за повреду права и одредити рок у којем ће нижи суд окончати поступак, навео је министар.

Према његовим речима, уколико странка оствари право на накнаду за случај да је суд проценио да је дошло до повреде права на суђење у разумном року, накнада ће бити исплаћена из буџета суда, што значи да ће судови трпети директне последице неажурности и нерада, али и нестручног рада својих судија.

Селаковић је подсетио на то да се држава кроз Стратегију за реформу правосуђа јасно определила за то да одговори на захтев грађана за поштовањем владавине права, за независним, непристрасним, одговорним и ефикасним правним системом.

Пројекат „Подршка судству у Србији у примени Европске конвенције за људска права“ има за циљ усклађивање имплементације Европске конвенције о људским правима у судовима у Србији, док ће крајњи допринос пројекта бити смањење броја предмета пред Европским судом за људска права и доследна примена заштите људских права на националном нивоу.

Такође, пројекат ће развити и спровести бројне активности за судије Врховног касационог суда, Управног суда, Уставног суда и апелационих судова у Србији у циљу јачања њихових капацитета и обезбеђења конзистентности у доношењу пресуда у сличним предметима и омогућавању адекватне примене одредби Европске конвенције о људским правима и судске праксе Европског суда за људска права на националном нивоу.

Пројекат ће бити реализован у блиској сарадњи са Европским програмом за образовање о људским правима за правне стручњаке – ХЕЛП, док ће семинари, конференције и округли столови бити организовани у сарадњи са Правосудном академијом, која већ низ година заједно са Саветом Европе пружа релевантне информације судијама и тужиоцима из ове области.

Пројекат „Подршка судству у Србији у примени Европске конвенције о људским правима“ финансира Краљевина Норвешка и трајаће до 31. децембра 2014. године.