Стаменић је на представљању истраживања „Контекст јавног управљања и реформе у Србији – резултати анкете виших руководилаца у државној управи“ одржаном у Палати Србија навела да је развој државне, односно јавне управе, међусобно повезан са развојем саме државе.

Према њеним речима, полазећи од таквог става приступило се изради Нацрта нове националне стратегије реформе јавне управе, коју би Влада Србије требало да усвоји до краја године.

Нова стратегија реформе јавне управе, како је објаснила, шира је по свом обиму у односу на постојећу јер поред органа државне управе обухвата читаву јавну управу, односно и локалну самоуправу, јавне агенције и јавне службе.

Она је додала да се нова стратегија бави реформама које представљају приоритет са становишта потребе грађана и привреде за ефикасном јавном управом.

Циљеви стратегије реформе јавне управе, чија је радна верзија готово завршена, јесу „фина подешавања“ усвојеног правног оквира, институционално и професионално јачање административних капацитета, као и повезивање процеса реформе јавне управе са процесом европских интеграција, објаснила је државни секретар.

Стаменић је навела да је циљ свега наведеног обезбеђивање делотворније, ефикасније и отвореније јавне управе, чији је задатак да грађанима пружи што квалитетније јавне услуге.

Она је истакла да су основни принципи на којима почива нова стратегија деполитизација и професионализација, као и да су ти принципи од велике важности за даљу трансформацију јавне управе у сервис свих грађана.

Професионализација значи стварање добро обучене, одговорне и ефикасне управе. Нестручна, неодговорна и неефикасна управа, макар и деполитизована, подједнако је лоша за грађане и друштво у целини. Зато су ова два принципа једнако важна за процес реформе јавне управе, закључила је Стаменић.