Гламочић је након састанка са генералним директором за пољопривреду и рурални развој Јержијем Плевим и европским комесаром за здравље и потрошаче Тонио Боргом, истакао да ће прописима о гајењу и промету генетски модификованих производа (ГМО) бити заштићено здравље потрошача и производња лекова.

Он је најавио да ће Правилник о присуству афлатоксина у сточној храни бити усаглашен са стандардима Европске уније, након чега ће исто бити учињено и са Правилником о квалитету млека, са присуством афлатоксина од 0,05 микрограма по литру.

Министар је рекао да су званичници ЕУ потврдили да Србија у преговорима о чланству са Унијом од 2015. године може рачунати на између 60 и 80 милиона евра европске помоћи за јачање конкурентности пољопривреде.

Гламочић је навео да је званичницима Европске комисије образложио Закон о генетски модификованим организмима (ГМО), који ће Србија ускладити са регулативом ЕУ, с обзиром на то да поменути документ тренутно не штити потрошаче у довољној мери.

Он је навео да се потрошачи и тржиште у Србији морају заштитити, тако да нема говора о томе да ће се дозволити гајење ГМО, али се промет мора ускладити са законодавством Уније.

Према његовим речима, Србија би могла да производи месо и другу храну у којој не би било ни трага ГМО, што би била велика предност на тржишту Европске уније.

Борг је повољно оценио могућности Србије у преговорима о чланству у ЕУ у секторима који су у његовој надлежности.

Он је потврдио да ће Европска комисија пружити Србији сву техничку помоћ у припреми пројеката да би се испунили захтеви ЕУ, а пољопривреда припремила за конкуренцију.

Током састанка је постигнут договор о решењу за извоз сена и сламе у пелетима из Србије у ЕУ, који би требало да почне у фебруару наредне године.

Такође, потврђено је да Србија може почети да добија помоћ из европских фондова за припрему своје пољопривреде за улазак у чланство ЕУ већ крајем 2014. године.