Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Активности Владе > Споразумно решавање спорова начин за растерећење судова

Споразумно решавање спорова начин за растерећење судова

Београд, 21. октобар 2013. године – Државни секретар Министарства правде и државне управе Владе Републике Србије Данило Николић изјавио је данас да ће грађани и привредни субјекти у Србији своје спорове убудуће моћи да решавају споразумом који ће имати снагу извршне исправе, уместо судским путем.

Николић је на представљању друге радне верзије Закона о посредовању у решавању спорова (некадашњи Закон о медијацији), објаснио да ће се споразум, уместо преко суда, остваривати уз помоћ лиценцираних посредника које ће именовати ресорно министарство.

Он је указао на то да ће решавање спорова на овај начин регулисати нови закон о посредовању у решавању спорова, о чијој је радној верзији тренутно у току јавна расправа, при чему се очекује да тај документ до децембра уђе у скупштинску процедуру.

Државни секретар је истакао да је овај вид алтернативног решавања спорова најлакши начин да се судови растерете посла.

Према његовој оцени, постојећа законска решења из Закона о медијацији из 2005. године нису дала задовољавајуће резултате, због чега се и приступило променама.

Новине у закону, како је објаснио, односе се на то да више неће бити Канцеларије за медијацију, већ ће бити основана Комора посредника, при чему ће Министарство правде и државне управе водити уписник и издавати сертификате за посреднике.

Он је навео да ће ресорно министарство одлучивати и о тарифи награда које ће припадати посредницима, с обзиром на то да је једна од примедби на досадашњи рад медијатора била управо та да они узимају исувише велике накнаде.

Према његовим речима, за решавање путем посредовања погодни су имовинско-правни спорови, породични, радни, привредни, управни, спорови из области образовања, заштите животне средине, спорови настали услед дискриминације, као и многи други спорни односи.

Николић је указао на то да поступак посредовања увек иницира једна страна, али да је, с обзиром на то да је он базиран на начелу добровољности, потребно да се друга страна изјасни о томе да ли га прихвата.

Привредници, стручна и шира јавност имали су могућност да на овој јавној расправи изнесу своје примедбе и сугестије у вези са радном верзијом овог закона.

Непосредан повод за његово доношење јесте неопходност да се постојећа нормативна решења у области посредовања усагласе са међународним и европским стандардима у тој области.

Такође, доношење новог закона је израз потребе за побољшањем и унапређивањем постојећег нормативног оквира посредовања у решавању спорова.

Један од његових циљева јесте могућност да странке у поступку добровољно реше спорни однос путем преговарања, чиме се доприноси растерећењу судова и остваривању права на правично суђење у разумном року.

Јавну расправу, поред Министарства правде и државне управе, подржала је Светска банка – Вишедонаторски поверенички фонд за подршку сектору правосуђа, као и УСАИД кроз Пројекат за за реформу правосуђа и одговорну власт ЈРГА.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs