Фото: Танјуг

Јовановић је на отварању Прве регионалне конференције земаља југоисточне Европе о промоцији науке у згради Народне банке Србије указао на то да је смањење јаза између науке и друштва једино могуће уколико постоји дијалог између државних и локалних институција, истраживачких организација, академске заједнице, медија и јавности.

Министар је саопштио да се у Србији за науку издваја само 0,5 одсто бруто друштвеног производа (БДП), што је недовољно јер би веће инвестирање у развој науке утицало на опоравак економије и излазак из кризе.

У ЕУ се за науку у просеку издваја два одсто, подсетио је он и оценио да Србија последњих година доживљава ренесансу у промоцији науке, због чега је неопходно више инвестирати на том плану.

Према његовим речима, јачање веза у региону на пољу науке јесте и јачање економских веза, при чему је данашња конференција прилика за развој постојећих пројеката, као и за нове иницијативе у циљу даљег унапређења сарадње на пољу промоције науке.

Српска наука јесте део европске и светске науке, и наша земља је, упркос свим тешкоћама, успела и успева да сачува интелектуални потенцијал, истакао је Јовановић и оценио да ће даљим повећањем издвајања за науку Србија потврдити своје место у европском истраживачком простору.

Министар је подсетио на то да је ове године Универзитет у Београду сврстан међу 300 најбољих универзитета на Шангајској листи, и додао да је његов задатак како да стимулише Београдски универзитет да буде још бољи, тако и да мотивише и остале универзитете, приватне и државне, да се нађу на тој престижној листи.

Директор Центра за промоцију науке Александра Дрецун указала је на то да је циљ тог центра да помогне науци да нађе место у друштву, и истакла да ће регионална сарадња допринети томе да се земље региона суоче са изазовима који се постављају пред све њих.

Мартин Керн из Делегације Европске уније у Србији подсетио је на то да је ЕУ највећи донатор у Србији, уз оцену да је неопходно више улагати у науку.

Према његовим речима, показало се да су земље које више улажу у науку, као што су Финска, Немачка и Шведска које за ту намену издвајају 2,4 одсто БДП-а, мање осетиле последице економске кризе.

На конференцији су представљени регионални и међународни пројекти, планови ЕУ у оквиру програма "Хоризонт 2020" (”Наука у друштву и за друштво”), европски научни центри, успешни модели трансфера научних знања ка друштву, а посебно према младима.

Такође, размењена су искуства о најбољим моделима за поспешивање иновативног и динамичног развоја друштва заснованог на знању.

Скуп се одржава под покровитељством Унеска, у сарадњи са бројним партнерима из међународних институција и научних и образовних организација, представницима медија и цивилног друштва.