Ђукић-Дејановић је у Скупштини Србије, на првој од 16 радионица на којима ће бити представљени ови водичи, прецизирала да су они посвећени Алцхајмеровој болести, мултипла склерози, шизофренији, несаници, хроничном болу малигне етиологије, хроничној опструктивној болести плућа, сепси, карцину оваријума, реуматоидном артритису, гихту, прехоспиталним ургентним стањима, алкохолизму, тиреоидним нодусима, карциномима штитасте жлезде и безбедном абортусу.

Она је указала на то да је крајњи исход примене ових водича бољи квалитет рада лекара, односно боља здравствена заштита пацијената.

Према њеним речима, водичи су урађени за оне болести за које се зна да имају масован карактер и за које је било потребно да стручњаци, они који теоретски и практично владају материјом, међусобно постигну договор о редоследу правилних корака.

Водич су оријентир како се дијагностикује одређено обољење и како се оно лечи, објаснила је Ђукић-Дејановић и подсетила на то да су први напори у изради националних водича добре клиничке праксе учињени 2001. године, при чему је у последње три године урађен 31 водич.

Током октобра у Београду ће бити одржано укупно 16 радионица намењених лекарима свих нивоа здравствене заштите из свих здравствених установа покривених Планом мреже здравствених установа Србије, у циљу популаризације и имплементације националних водича добре клиничке праксе.

У организацији Министарства здравља, Републичке стручне комисије за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе, уз подршку Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" и пројекта "Пружање унапређених услуга на локалном нивоу" – ДИЛС Министарства здравља, током ове године израђено је 14 нових националних водича добре клиничке праксе.