Вулин, који борави у посети Грчкој, рекао је на округлом столу у организацији Грчког института за европску и спољну политику (ЕЛИАМЕП) да је Влада Србије уложила сав свој ауторитет и упутила позив Србима у покрајини да изађу на изборе.

Он је оценио да је то била тешка и политички ризична одлука, али да она истовремено представља једини пут за нормализацију живота на Космету.

Министар је поручио да ће Влада Србије учинити све како би избори прошли мирно и додао да стабилност целог региона зависи од успостављања трајне стабилности на Космету.

Вулин је навео податак да се до сада приближно 40.000 интерно расељених особа регистровало за гласање на Космету, што је, како је оценио, веома добар резултат.

Према његовим речима, за Србе на Косову од кључног је значаја питање безбедности, које подразумева да почињени злочини буду расветљени, што досад није био случај.

Од доласка међународне заједнице на Косово почињено је 1.037 убистава Срба на етничкој основи, прецизирао је министар и додао да су до сада изречене две казне, док су сви остали злочини и даље нерешени.

Он је упозорио и на то да постоји приближно 40.000 нерешених имовинских случајева, што је један од разлога што се Срби не враћају на Косово и Метохију.

Вулин је, такође, изнео податак да је пре рата 1999. године у Приштини живело приближно 40.000 Срба, док их сада има између 30 и 40.

Он је навео и да, према подацима међународне заједнице, има између 200.000 и 230.000 интерно расељених Срба, од којих је, како је рекао, приближно 21.000 покушала да се врати, али свега 4.000 је успело да остане на Косову.

Министар је обавестио учеснике округлог стола, који је одржан у просторијама представништва Европског парламента у Грчкој, о јутрошњем убиству припадника Еулекса у општини Звечан.

Вулин је рекао да је трагично то што је изгубљен људски живот и додао да би то могао бити тежак ударац напорима Владе Србије да се на Космету стабилизује ситуација и пронађе начин да људи сарађују.

Према његовим речима, ко год је то урадио највећи је непријатељ Србије и Срба на Косову, непријатељ мирног и нормалног живота у покрајини.

Он је објаснио да на обема странама има људи који сматрају да бриселски споразум није добар и да није добро да Срби на Косову преузму одговорност за сопствену будућност.

Бриселски споразум је, како је додао, историјски, али то је тек први корак, први од споразума које Београд и Приштина треба да постигну.

Ускоро очекујемо нове разговоре о разним темама. За нас је, можда, најважније културно наслеђе, наслеђе Српске православне цркве у покрајини. Мислимо да то мора бити подигнуто на ниво новог споразума између Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, рекао је Вулин.

Министар је подсетио на то да је постигнут договор о телекомуникацијама и енергетици, али да питање енергетике не може бити у потпуности решено док се не постигне и споразум о имовини.

Вулин је, такође, изразио забринутост због промена Закона о амнестији на Косову јер, како је рекао, оно што је договорено у Бриселу не сме бити мењано ни у Београду ни у Приштини, већ мора бити доследно испоштовано.