Фото: Фонет

Царић је на округлом столу "Представљање збирке пресуда Европског суда за људска права донетих у односу на Републику Србију за период март 2012–март 2013. године", рекао да су све оне објављене у овој збирци.

Он је подсетио на то да је у протеклих девет година тај суд донео укупно 82 пресуде које су доступне стручној и широј јавности на сајту Министарства правде и државне управе и у Службеном гласнику.

Помоћник министра је указао на то да је у овом тренутку, пред почетак приступних преговора за чланство Србије у ЕУ, веома важно утврдити у каквом је стању српско правосуђе у односу на стандарде Европског суда.

Царић је напоменуо да су поменутих 14 пресуда обавезујуће за Србију, и додао да је код 11 пресуда утврђено да има повреде права грађана Србије, док су три пресуде изречене у корист државе.

Једна од пресуда наведених у збирци односи се и на случај несталих беба, указао је он и додао да је она тренутно пред Великим већем, пошто је Србија уложила жалбу.

Највећи број жалби, како је навео, односи се на предузећа која су у стечају или реструктурирању, стару девизну штедњу, пензије и резервисте.

Према његовим речима, на резервисте се односи приближно 3.000 представки, тако да се ускоро очекује пресуда у поступку "Вучковић и други" и уколико она буде у корист државе Србије, то ће значити и смањење огромног броја жалби грађана.

Председник Уставног суда Драгиша Слијепчевић оценио је да број представки пред Европским судом за људска права које су поднели грађани Србије говори о системском проблему заштите људских права и слобода у нашој земљи.

Слијепчевић је истакао да наша држава мора да се суочи и анализира узроке који, пре свега, доводе до инфлације уставних жалби и прете да доведу до неефикасности у раду.

Он је изнео став да је на законодавцу да определи шта је потребно да се уради како би се смањио број уставних жалби, којих је пред Уставним судом у овом тренутку више од 13.000.

Само у току прошле године, како је подсетио, Уставни суд је усвојио више од 2.500 уставних жалби у којима је утврдио постојање повреде уставом зајемчених права, што говори о тежини проблема који се пред нама налази.

Вршилац функције председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић указао је на неопходност континуиране обуке и упознавања са праксом и стандардима Европског суда у циљу достизања, или бар приближавања идеалу владавине права.

Он је поручио да реформа правосуђа, предвиђена националном стратегијом, треба да обезбеди адекватну заштиту права грађана, уз оцену да ће пракса Европског суда бити од великог значаја домаћим судовима у том погледу.