Фото: Танјуг

Вулин је рекао да након бриселског споразума Србија има легитимно право дато од међународне заједнице да активно учествује у животу на овом подручју и изразио наду да ће бити лакше да се обезбеди сигурност и повратак расељеним лицима.

Србија неће дозволити да се ниво наших давања на било који начин смањи, навео је он, уз напомену да је реч о накнадама за незапослене, косовском додатку и свим оним надокнадама које је Србија до сада давала.

Живот Срба на Косову и Метохији није могућ без финансијске помоћи Србије, оценио је Вулин и додао да је Исток повратничко место и да је жеља да оно расте и напредује.

Према његовим речима, Влада Србије ће спровести све што је предвиђено бриселским споразумом јер је она поуздан партнер.

Испунићемо све своје обавезе, а чинићемо то у интересу Србије и Срба на Косову и Метохији, рекао је директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Говорећи о локалним изборима на Косову расписаним за 3. новембар, Вулин је рекао да ће ОЕБС донети још неке одлуке које су неопходне да би се и по том питању заузео јасан политички став.

Он је, такође, оценио да је усвајање Закона о амнестији у Скупштини Косова нужан корак и предуслов без којег се не би могло наставити са спровођењем бриселског споразума.

Тражили смо да се Закон о амнестији на Косову и Метохији донесе зато што Срби имају искуство са правосудним системом који занемарује право и правду, навео је Вулин.

Он је нагласио да је тај правосудни систем за хиљаду убијених Срба на Космету успео да пронађе два одговорна, при чему за више од 40.000 захтева за надокнаду штете није успео ни приближно да дође до правичне надокнаде свим тим људима.

Према његовим речима, јучерашње усвајање Закона о амнестији у Скупштини Косова добар је сигнал како би и међународна заједница видела са које стране долазе потешкоће у вези са применом договореног споразума у Бриселу и како би се видело да је Србија урадила свој део.

Фото: Танјуг

Вулин је данас у Истоку присуствовао обележавању црквене славе Светих апостола Петра и Павла.

Након литургије и обележавања славе, у присуству већег броја Срба повратника из метохијских средина, у храму је обављено и прво крштење након 13 година, двомесечне Јоване Влашковић.