Претходних дана, у разговору са бројним представницима међународне заједнице, чуо сам да нико од њих пре 3 месеца није ни помислио да ћемо Видовдан дочекати на овакав начин како га дана дочекујемо. Интересантно је код нас нема славодобитности, код нас нема онога што су неки други раније радили, са неупоредиво мање успеха, онога што би вероватно сви други на вашем месту данас чинили. То је још један добар показатељ. То показује да знамо колико је ствари испред нас, колико тога можемо и морамо да учинимо.

Овај посао који смо направили није мали, али он није довољан уколико не завршимо и не спроведемо реформе у Србији, модернизацију Србије и не обезбедимо бољи живот за наше грађане. Ово је коначно један Видовдан, какав смо обећали грађанима, који не означава почетак рата, борбу за опстанак или несрећу, које су нас током историје ретко заобилазиле. На Видовдан смо славили наше херојство, наше највеће порезе, отпочињање светских ратова у којима смо губили и трећину мушког становништва, на Видовдан смо славили и одвођење наших државника из земље, никада нисмо славили нешто чиме би генерације које долазе могле да се поносе.

Мислим да је Србија овим Видовданом преокренула ток своје модерне историје. Србија је на данашњи дан показала да нико не може да је заустави у модернизацији. Србија је на данашњи дан показала да нико не може да је заустави у реформи и да иде напред.

Европа је делимично или добрим делом одржала реч. Од јануара, ако не буде нечије зле воље, Србија је признати европски партнер, захваљујући вама, али захваљујући и грађанима Србије, што су нам веровали и што су иза наше политике стали убедљивом већином.

То је најчешће била политика тешких и болних резова, резова у наша схватања, разумевања, навике и осећања. Без грађана Србије, без њихове подршке и помоћи, овакав исход не би био могућ.

Али наглашавам, Србије се променила због себе, због интереса својих грађана и сопствене будућности. Данас нема ниједне европске земље која доводи у питање искреност, дубину и обим наших промена.

Променили смо се, а да се ничега нисмо одрекли, ништа нисмо продали или било шта издали. Дали смо обећања. Та обећања смо испунили.

Захваљујем бројним европским пријатељима који су признали наше промене и наше напоре, тражећи одмах безусловни датум за почетак договора Србије и Европе. У овом процесу обновили смо бројна пријатељства, стара пријатељства широм Европе.

Још једанпут захваљујем свима који су схватили напор који је Србија искрено улагала. Ми никога нисмо обмањивали, никога нисмо лагали, борили смо се. Многи од нас су радили даноноћно.

Радили су и оно што понекад ни поједини чланови Владе нису знали са колико мука и са колико проблема се суочавамо, а да само Александар Вулин може јутрос да вам каже какве су нам аутомобиле слали и ко је у тим аутомобилима покушавао да дође до административних прелаза и да ли је то било лако остварити или није.

А, неко је то радио, док су грађани Србије мирно спавали и неко се одговорно односио према тешким проблемима са којима се суочавамо. Немојте сумњати да је у Европи било утицајних кругова и моћника који с муком и неверицом примају другачију Србију. Нико није очекивао да Србија може да буде земља победник.

Нико није веровао да Србија може овако да иде напред и оволико да се модернизује. Они су изненађени оним што је Србија направила. У том смислу, ако погледате извештаје појединих парламената земаља широм Европске уније, видећете да нису успели да испрате све оно што смо урадили, да су им бајате вести, да су у својим извештајима помињали нешто што је урађено још пре два месеца.

То је зато што смо били одговорни, озбиљни и своје обавезе на време извршавали не чекајући последњи дан, не чекајући да будемо тобож шармантни, да имамо изванредан политички маркетинг, а да своје речи и своја обећања не испуњавамо.

Наш мото је био и остао, надам се и биће, пре свега дела, а не речи. Такви европски центри моћи, све и да су хтели, нису могли да заобиђу без крупних последица по сопствену кредибилност наше резултате, наш позитиван утицај на цео регион, на преговоре које смо водили.

Србија је данас центар стабилности и извозник стабилности у региону. Ми захваљујемо и тим земљама. Није мала ствар савладати предрасуде Србији. Уверен сам да ћемо у годинама преговора и узајамне сарадње развејати све сумње, све историјске хипотеке и све психолошке и друге препреке.

Постаћемо пуноправни партнери на истом послу. Да будем сасвим јасан, јануарски почетак преговора је мањи од онога што сам очекивао и лично најављивао. Јесте то више од свега што је било која српска Влада учинила за Србију, од распада СФРЈ.

Дакле, у последњих 25 година ниједна Влада није направила овакав резултат. Можете да волите или да не волите неке политичаре. На крају како год да урадимо, шта год да урадимо, данашњи Видовдан остаће у историји записан као дан у којем је Србија отворила преговоре за чланство у Европској унији.

Али, моја лична одговорност или наша, а не моја или наша кривица је што је одлука овако апотекарски дозирана. По мени, она садржи вишак признања за постигнуто, а мањак онолико срдачне добродошлице која би била оличена у јесењем безусловном датуму.

Апотекарска доза није само резултат предубеђења о Србији, већ и негативно искуство Европе о сарадњи са неким другим земљама које су примљене у чланство без довршених унутрашњих реформи.

Немамо разлога за велико славље, али имамо све разлоге за задовољство. Српска политика функционише. Можда по први пут од распада те велике бивше Југославије.

Српска политика наилази на позитиван однос у Европи. Ниједна европска земља није довела у питање дубину и обим наших промена, нашу борбу против корупције, наш болан и тежак напор да започнемо преговоре са Приштином.

Истина, неко још тражи додатни филтер за Србију, али то је рекао сам, њихова унутрашња и политичка ствар, а не оцена нашег рада да се одмах разјаснимо. Не мислим да је добијање јануарског преговарачког старта било какав дипломски испит ове Владе.

Није ово ни цилиндар из кога ћемо извући зеца довољно великог да се сви наједемо печења. То је само европска верификација наше политике. Јануар је превод реченице – грађани Србије добро сте радили.

Могу да будем и лично незадовољан што јануарски датум није крштен као пети, седми или десети јануар. Али, шта је моје недовољно задовољство у поређењу са чињеницом да Европа овом одлуком проглашава Србију партнером и ми никада више нећемо бити уморна, усамљена и изолована држава и друштво разапето између севера и југа, истока и запада.

Да ли је свет великих и моћних увек био правичан и благонаклон према нама? Не бих рекао. Оцена за Србију због прошлости у којој ни ми, ни велики нисмо држали реч, увек је строжија за један степен.

Може се то разумети када бисмо ми оцењивали велике, било би и ту незаслужено слабих и незаслужено високих оцена. Упозоравам све српске политичаре и све државне функционере и све привреднике – наш озбиљан посао тек почиње.

Прве реформе, модернизација Србије, тек почиње. Прави напори тек следе. Права синхронизација са европским системима још није ни започела. Биће то тешки и непопуларни испити које ћемо, као грађани и нација, сигурно положити, али ће многи појединци и из српске Владе и око ње, пасти.

Шта је онда у одлуци о јануарском старту најважније? Све старе европске предрасуде о Србији разбијене су у прах и пепео. Друго, све позитивне реформе и процеси у Србији овим добијају признања и убрзање.

Треће, овај резултат чува с муком створену, али убедљиву подршку грађана оваквој Влади. На крају, платили смо променама карту за јануарски воз у једном правцу ка Европи. Нема заокрета, нема враћања, нема одустајања.

Има преговора, има тешкоћа, има зноја, али по први пут можемо да кажемо, нема и неће бити крви. Једно доба одлази у историју. Србија више није трома, није поспана држава коју носи мешавина снова, историје, догађаја, без могућности и воље да на нашу судбину утичемо.

Србија која себе мења, то је заслуга пре свега грађана Србије, ви грађани Србије подржали сте тешку, мудру и храбру одлуку, којим смером идемо у будућност. Зато је наша вера у вас снажна, а ваше поверење у нас и оно поверење које лично осећам, чини нас непоколебљивим. Настављамо заједно да ослобађамо Србију од кризе, а не од рада и напора.

Желео бих да искористим прилику да се захвалим свим колегама министрима, али и свим људима који су уз огромне напоре обављали тешке и одговорне послове у последњих неколико месеци.

Желим да се захвалим и председнику Републике који је по први пут, можда по први пут у савременој српској историји, био прави председник Србије радио заједно са Владом Србије, није покушавао да заустави њен рад, да је критикује тамо где за то није било места, а увек је налазио довољно разумних и рационалних речи да укаже на грешке које смо чинили.

Желео бих да кажем, да ова Влада има свој јасан пут. То јесте пут ка Европи, ка модернизацији Србије. Али ја морам да кажем, да ова Влада има у историји, савременој српској историји, најбоље односе и са другим земљама.

Ниједна Влада пре ове Владе није имала овако добре односе са Руском Федерацијом, са Сједињеним Америчким Државама, са Народном Републиком Кином. Ниједна. И то те државе признају. Те државе, то нескривено, њихови представници то нескривено изговарају и зато грађани Србије могу да буду поносни на своју Владу.

Имаћемо проблема и у будућности. Ми нисмо успешни у маркетингу као што су били и као што јесу неки други. Они би вечерас организовали безброј ватромета, безброј представа, не знам колико балова. Ми то не умемо.

Код нас се и то мало сете и то мало љутње због онога што на испиту нисмо добили десетку, већ деветку, јасно види у очима и јасно препознаје. Не лажемо никога ни у свету, а још мање желимо да лажемо и обмањујемо сопствени народ.

Зато, и ако је оцена веома висока и ако напредујемо ка завршетку великог посла који је пред нама, код нас нема одушевљења, а поготово нема пребацивања одговорности на неке друге који су свој посао могли да обављају и поштеније и боље и брже.

Пред нама је велики посао да грађанима Србије обезбедимо радна места. Ако смо успели да отпочнемо тешку, жестоку и снажну борбу против корупције, која ће свакако бити настављена, сада нам следе поглавља 23 и 24, где ћемо коначно морати да успоставимо ефикасно правосуђе. Али, оно што је за наше људе најважније, то је да им обезбедимо право на живот, право на рад, право на једнаку шансу. То је следећи задатак Владе Србије, којем ћемо сви морати да се посветимо, у којем ћемо сви морати да учествујемо.

Видовдан је велики празник и Србе када питате Видовдан или Сретење, можда би више добрих догађаја могли да се сетите које смо имали на Сретење, Првог српског устанка, Првог српског Устава, многих других ствари. Али, Видовдан нам је некако и најдражи и највећи. Морам да кажем да, уз честитке грађанима Србије, свима вама моје поштоване колеге, волео бих да додам и то да ово јесте преокрет, да ово јесте важна ствар на нашу земљу. Али, да се надам да ћемо имати још много добрих Видовдана и да ово неће бити последњи у низу.

Желим да се захвалим и председнику Владе, господину Дачићу, без обзира на све наше страначке разлике и без обзира на то што, разуме се, да представници ове три листе, не мисле о бројним питањима исто по свим стратешким и кључним питањима, увек смо се консултовали, договарали и чини ми се излазили са заједничком платформом и проблеме решавали.

Оно што разликује ову владу и све претходне, што ова Влада није бежала од проблема, већ је ова влада проблеме решавала. У том смислу, пред нама је много проблема које ћемо морати да решавамо у наредном периоду. Ја вас позивам да будемо још храбрији, још одлучнији. Ови резултати нас на то обавезују и да још више водимо рачуна о нашим грађанима, а што мање о сопственим привилегијама.

На крају да кажем, када грађане Србије питају да ли мисле да је Србија на добром путу, више од половине грађана каже да, не зато што добро живе, већ зато што су људи у Србији коначно угледали светло на крају тунела. Иако је крај тунела далеко, то светло се све јасније и све боље види.

Вама поштоване колеге, грађанима Србије, честитамо велики празник Видовдан. Србија јесте на добром путу. Живела Србија и хвала вам.