Кркобабић је том приликом истакао да у Србији не недостају свест и воља да се овај проблем сукцесивно решава, и указао на то да је реч о процесу остваривања иначе неприкосновених права, за шта су неопходне материјално-друштвене претпоставке.

Он је нагласио да је Србија у последњих 20 година пролазила кроз тежак период, због чега питање деинституционализације особа са менталним инвалидитетом и менталним болестима, нажалост, није могло бити на листи апсолутних приоритета.

Потпредседник Владе је напоменуо да у Србији постоји 15 установа за смештај особа са проблемима психичког здравља, као и интелектуалним инвалидитетом.

Према његовој оцени, тај проблем је врло тешко савладати без помоћи међународне заједнице и међународних организација, с обзиром на економску кризу кроз коју наша земља пролази.

Министар здравља Славица Ђукић-Дејановић подсетила је на то да је усвојен Закон о заштити особа са менталним сметњама, којим се стварају правни основи да се приступи процесу деинституционализације и оријентације као принципу лечења у заједници.

Ђукић-Дејановић је навела да ће подзаконским актима бити утврђени поступци који се реализују у примарној здравственој заштити, при чему ће акценат бити стављен и на пружање интегрисаних социјалних и здравствених услуга у погледу заштите менталног здравља.

Она је указала на то да стационарне психијатријске установе и специјалне болнице располажу са 6.247 постеља намењених пацијентима са менталним сметњама, и прецизирала да се годишње збрине више од 6.000 пацијената.

Према њеним речима, деинституционализацијом је предвиђено да се број пријема у наредној години смањи за приближно 1.000.

Ђукић-Дејановић је нагласила да се ради и на дестигматизацији таквих пацијената, као и да је неопходно да се Србија приближи стандарду земаља у региону у погледу издвајања за лекове за заштиту менталног здравља.

Пилај је оценила да је Србија направила изузетан напредак у области социјалне и здравствене заштите најрањивијих категорија становништва, и изразила интересовање за положај особа у институцијама за ментално здравље, као и за то како се одвија процес деинституционализације у Србији.

Високом представнику УН за људска права током састанка је предочена и реализација ИПА пројекта за побољшање положаја резидената у резиденцијалним установама за лица са менталним инвалидитетом и менталним болестима и стварање услова за њихово социјално укључивање у локалну заједницу, који заједно спроводе Министарство рада, запошљавања и социјалне политике и Министарство здравља.

Циљ тог пројекта јесте адекватно спровођење деинституционализације установа за смештај особа са проблемима менталног здравља у области здравствене заштите и корисника са интелектуалним инвалидитетом у области социјалне заштите.

У пројекту учествује 13 установа за смештај из система социјалне заштите и пет клиника за лечење психијатријских пацијената из система здравствене заштите.

Први резултати показују да је, од више од 4.000 корисника смештених у овакве установе, њих 800 спремно да их напусти.

Као добар пример наведена је деинституционализација деце која је смањена за 80 одсто, при чему међу њима има и више од 50 одсто деце са посебним потребама, као и забрана смештања деце млађе од три године у установе.