Он је указао на то да је Србија у протеклих десет месеци учинила видан напредак у стварању система за даљи развој и унапређење једнакости за све своје грађане.

Селаковић је информисао Пилај о досадашњим активностима Министарства, са посебним акцентом на раду на три националне стратегије, као и на веома интензивној законодавној активности у протеклим месецима.

Он је подсетио на усвојене измене и допуне Кривичног законика којима је уведено ново кривично дело – злочин из мржње, што је управо усмерено на јачање људских права и борбу против било ког вида дискриминације.

Селаковић је навео да је декриминализовано и дело клевете, које је забрањивало коментарисање судског поступка од стране медија, уз оцену да ће то допринети слободи говора у Србији.

Такође, како је подсетио, у току је и рад на изради Стратегије за борбу против тероризма, што ће допринети заштити људских права.

Пилај је рекла да подржава нову институцију у правосудном систему Србије - Правосудну академију, која ће дати могућност носиоцима правосудне функције који имају велика искуства из области породичног насиља и трговине људима да пренесу своја знања на будуће колеге.

У разговору је постигнута сагласност о томе да се континуираном едукацијом коју пружа Правосудна академија утиче на јачање независности, ефикасности и одговорности судија и тужилаца, што доприноси развоју људских права.

Селаковић је рекао да је Србија у протеклих неколико година кренула интензивно са решавањем проблема 6.000 правно невидљивих лица, пре свега припадника ромске националне мањине.

Према његовим речима, 2009. године усвојен је Закон о матичним књигама, а затим и његове допуне у августу 2012. године, чиме је унапређено остваривање права на упис у матичну књигу рођених.

Говорећи од стању у српским затворима, министар је нагласио да је један од основних проблема њихова пренасељеност и да је Влада Србије усвојила Стратегију за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у периоду од 2010. до 2015. године и Акциони план за њено спровођење.

Независну инспекцију затворских услова обављају заштитник грађана,
Комисија за контролу извршења кривичних санкција Скупштине Србије која је формирана у децембру 2012. године, као и организације цивилног друштва које се баве заштитом права лица лишених слободе, указао је Селаковић.

Он је навео да је завршен и Предлог закона о извршењу кривичних санкција, који предвиђа увођење судије за извршење, чиме ће бити обезбеђена делотворнија судска заштита права лица лишених слободе.

Такође, завршен је и Предлог закона о пробацији, који предвиђа алтернативне санкције као једну од мера за смањење преоптерећености затвора.

Једна од тема разговора био је и положај националних мањина у Србији.

Селаковић је рекао да у Србији живи велики број националних мањина, посебно на простору АП Војводине, као и да је Законом о националним саветима националних мањина држава на ове институције мањинске самоуправе пренела значајан део својих надлежности у области службене употребе језика и писма, обазовања, информисања и културе.

Такође, министар је нагласио да се Законом о политичким странкама по први пут уређује и појам политичке странке националне мањине, што се може посматрати у контексту позитивних мера државе према припадницима националних мањина и добре праксе за њихово учешће у политичком животу.

Када су у питању права ЛГБТ популације, он је указао на то да је Србија на том пољу учинила помак и остварила добре резултате, што потврђује и чињеница да је Министарство правде и државне управе било номиновано за награду „Дуга“ од стране „Геј стрејт алијансе“ и да има активне разговоре са представницима ЛГБТ организација.

Пилај је оценила да је Србија урадила доста тога када је реч о питању људских права, али и да се мора наставити са јачањем положаја жена у друштву, јачањем борбе против насиља у породици, као и са залагањем за остваривање једнаких права за припаднике ЛГБТ популације у Србији.