Фото: Танјуг

Михајловић је на отварању конференције о заштити животне средине “ЕнЕ13 – животна средина ка Европи” у Привредној комори Србије објаснила да рачун у буџету за животну средину није институционално решење и да ће се разликовати од некадашњег Фонда за заштиту животне средине јер неће имати ни управни одбор, ни директора.

Она је истакла да је такав буџетски рачун неопходан Србији, и додала да се и даље разматра начин на који ће бити пуњен, односно да ли ће то бити новцем из буџета, кроз донације, повољне кредите, или на неки други начин.

Михајловић је изразила наду да би буџетски рачун за екологију могао бити оперативан већ од наредне године, попут буџетског Фонда за енергетску ефикасност, који почиње да функционише од јануара 2014. године.

Такође, она је најавила да ће до почетка лета бити завршене измене и допуне Закона о заштити животне средине, Закона о заштити природе и Закона о управљању отпадом, који ће пре парламентарне бити и на јавној расправи.

Према њеним речима, ради се и на редефинисању Стратегије управљања отпадом, чији је циљ да, поред осталог, одговори на питање колики је број регионалних депонија потребан нашој земљи и на који начин може да се повећа број запослених у рециклажној индустрији.

Она је, као три приоритета у заштити животне средине Србије, навела стварање боље политике управљања отпадом, поспешивање рециклажне индустрије и решавање еколошких црних рупа попут Великог Бачког канала, Рударско-топионичарског басена Бор и Рафинерије нафте у Панчеву.

Михајловић је истакла да ће држава интензивно радити на подизању еколошке свести грађана, и навела да је управо мањак на том плану узрок постојања више од 3.500 дивљих депонија у нашој земљи.

Конференцију су организовали невладино удружење “Амбасадори одрживог развоја и животне средине“ и Привредна комора Србије (ПКС).