Благојевић је на скупу "Улога јавног бележништва у унапређењу правног промета у Републици Србији", који је одржан у хотелу "Метропол Палас", најавила да би нотари требало да почну да раде 2014. године, до када ће бити усвојен измењен Закон о јавном бележништву који је донет 2011. године, а који се не примењује.

Према њеним речима, да би се увео систем јавног бележништва неопходно је решити једно формално питање, а то је да 100 нотара положи јавно-бележнички испит, при чему је неопходно усагласити и изменити и 20 закона.

Такође, како је додала, биће неопходно и упостављање органа који ће регулисати рад нотара, као што је Комора јавних бележника.

Увођење система нотаријата одвија се у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу и одрживи развој (ГИЗ) кроз пројекат те организације посвећен реформи правосуђа.

Директор ГИЗ пројекта за правну реформу у Србији Мајк Фалке истакао је да ће јавни бележници повећати ефикасност правосуђа, као и правну сигурност у привреди земље.

Фалке је указао на то да ће увођење бележника бити позитивно за потенцијалне инвеститоре јер ће они омогућити да њихове инвестиције буду сигурне и да се правни послови у привреди обављају ефикасније, што ће све допринети наставку економског развоја Србије.

Председник Коморе јавних бележника Немачке Ричард Бок поновио је да би нотари требало да омогуће стабилне токове у државним структурама, правосуђу и привреди.

Нотари су јако значајан елемент за транспарентност новчаних токова, и они ће издавати јавне исправе које ће пружити много веће гаранције у погледу свог садржаја него у случају да су их издале приватне стране, што ће допринети и смањењу броја спорова, објаснио је Бок.

Председник Стручног савета Коморе јавних бележника Македоније Маријан Кочански рекао је да се нотаријат показао као најуспешнија служба која је успостављена у тој земљи у последњих 15 година.

Он је истакао да је девиза нотаријата сигурност, брзина и ефикасност, и указао на то да се у тој земљи брзина послова које обављају грађани увећала за невероватних сто пута.

Он је, говорећи о искуствима и тешкоћама упостављања система јавног бележништва у Македонији, навео непостојање и измену великог броја закона, као и опструкције других служби које нису могле да схвате прави ефекат рада нотара.

Скупу су присуствовали и представници јавно-бележничке професије из Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Републике Француске и Савезне Републике Немачке.

Циљ овог симпозијума јесте да припреми Републику Србију за што квалитетнију израду, допуну или усклађивање процесних и материјално-правних закона, што је један од предуслова за успешну примену Закона о јавном бележништву од септембра 2014. године, али и да упозна будуће јавне бележнике наше земље са проширеним надлежностима у јавно-бележничкој професији.