Фото: Танјуг

Мркоњић је на свечаности одржаној поводом завршетка тог пројекта, који је финансиран кроз ИПА фондове, објаснио да је реч о једном од најмодернијих информационих сервиса, који бродовима омогућава много безбеднију и бржу пловидбу Дунавом.

Он је рекао да тај сервис пружа могућност лоцирања и праћења пловила у реалном времену преко електронске опреме и информационих и комуникационих технологија, као и капетанима да виде објекте и кретање неколико километара испред и иза брода.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер истакао је да ће захваљујући том пројекту пловидба на готово 600 километара Дунава и 200 километара Саве у Србији бити контролисана на прави начин.

Према његовој оцени, овај пројекат је веома значајан јер доприноси конкурентности Србије у области саобраћаја, а самим тим и унапређењу њене привреде и туризма.

Дежер је нагласио да је важно да се обезбеди одржавање опреме и да се у буџету Србије определе средства како би систем, који је помогла ЕУ, наставио да ради.

Он је указао на то да је поменути пројекат део глобалне стратегије за целокупан Дунав, која укључује и нови Жежељев мост који је у изградњи, чишћење река, као и уклањање неексплодираних направа.

Србија је, како је подсетио, добила од ЕУ 180 милиона евра за пројекте у области саобраћаја, од чега је на дунавске пројекте потрошено приближно сто милиона евра.

Директор Дирекције за водне путеве Пловпут Љубиша Михајловић саопштио је да је израда овог информационог система трајала три и по године, и указао на то да бродови на Дунаву сада могу да добију информације о водостају, инцидентима, бродским преводницама, ГПС положају у кривинама и друге важне информације.

У оквиру пројекта "Речни информациони систем на Дунаву" савременом опремом и навигационим системом опремљено је 49 државних и 160 комерцијалних бродова.