Фото: Танјуг

Драшковић је у интервјуу за агенцију Танјуг навела да је у Хрватској, делимично и у Црној Гори, као и шире у региону ситуација драматична.

Према њеним речима, у Хрватској је тренутно присутна велика несигурност јер се заоштравају национални односи према Србима и појављује говор мржње.

Она је истакла да је приликом недавне посете Хрватској, у разговорима са званичницима те земље, али и у изјавама за хрватску јавност, указала на то да Хрватска треба много отвореније да иступи и реагује када је у питању говор мржње према Србима.

Такође, како је додала, морају се што хитније решавати питања која су отворена већ више деценија, а која се односе на основна права својине, нерешена питања радног односа, пензије, банке и девизну штедњу, која једино Србима у Хрватској није враћена.

Драшковић је оценила да је и у Црној Гори ситуација тешка, јер српска заједница нема изборен статус, а тренутно се боре за признавање језика и писма.

Она је навела да је у Албанији после пописа становништва испало да нема припадника српске националне заједнице, а према подацима којима располаже Србија има их око 30.000.

Према њеним речима, Србија је на себе преузела једну одлучну и активну политику у односу на Србе у региону, при чему је став државне политике, када је реч о решавању проблема са којима се они суочавају, потпуно јединствен.

Готово половина српског народа сада живи ван граница Србије, што је још један разлог због којег власти Србије морају да се приоритетно баве проблемима Срба који живе ван Србије, додала је она.

Драшковић је навела да је о томе било речи и на недавној седници Савета за односе са Србима у региону, којој је председавао председник Србије Томислав Николић, на којој је закључено да је то витално и кључно питање.

Она је нагласила да држава сматра да је поменута питања потребно хитно решавати, уз оцену да до сада политика према Србима у региону није била довољно транспарентна.

Стога, како је додала, Влада отворено захтева европске стандарде за Србе који живе у региону.

Драшковић је објаснила да се тренутно ради на једном документу, према којем највиши представници државе у сваком сусрету са представницима земаља региона у којима живе Срби и земаља где је присутна наша дијаспора треба да као кључну и обавезну тему помињу положај нашег народа у тим земљама.

Она је најавила да ће овај документ, који је за сада на усаглашавању у разним деловима Владе и са председником Србије, ускоро бити доступан јавности.

Према њеним речима, приоритет је акциони план за стратегију за Србе у региону и дијаспори.

Оно што је важно и што се помиње у тој стратегији, како је указала, јесте да средства која се издвајају за регион треба да буду најмање на нивоу оних средстава која држава издваја за мањине у Србији.

Драшковић је напоменула да је годишњи буџет Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону пренет са бившег министарског ресора и да он износи милион евра.

То је мало, имајући у виду да је милион евра и за регион и за дијаспору, рекла је она и као пример навела да Хрватска само за Хрвате у Босни и Херцеговини издваја 10 милиона евра.