Никола Селаковић и Венсан Дежер

Фото: Танјуг

Селаковић је на јавној расправи о радној верзији те стратегије указао на то да је Влада одлучила да јача постојећи систем борбе против корупције, а не да гради нов, с обзиром на то да је проценила да би у случају да се постојећи систем разгради, ма колико он био лош у појединим деловима, то било опасно по сам опстанак државе.

Задатак Владе, како је истакао, јесте да обезбеди боље услове живота, боље економске услове и бољи инвестициони амбијент, који ће омогућити већи стандард, а на тај начин и спречити појаву корупције.

Министар је поновио да је нулта толеранција приоритетно начело у борби против корупције, и објаснио да она подразумева изградњу система где нема заштићених, а рука правде допире до свих.

Он је подсетио на то да радна група ради на изради акционог плана који предвиђа активности за остварење конкретних циљева стратегије, који ће увести и инструменте за мерење испуњености задатих циљева.

Према његовој оцени, Национална стратегија за борбу против корупције представља значајан корак у сигурнију будућност, у којој ће грађани поново веровати у владавину права и државу.

Селаковић је навео да корупција данас представља једну од највећих болести савременог друштва која је зашла у све његове поре, и као таква нагриза систем правне државе.

Управо је жеља за стварањем ефикасног система за борбу против корупције подстакла рад на стратегији за борбу против корупције, у чију су израду биле укључене све релевантне државне и међународне институције, невладине организације, представници медија, као и стручна јавност, истакао је министар.

Он је нагласио да подједнако важну улогу у борби против корупције има и превенција, због чега се морају отклонити сви потенцијално могући видови коруптивног понашања како би у будућности биле смањене последице које корупција има по систем и друштво.

Први и основни корак превенције, како је навео, мора бити ширење свести грађана о томе шта све представља коруптивно понашање.

Како бисмо спречили да се корупција појављује у привреди, правосуђу, у државним органима, здравственим институцијама и образовању, морамо да кренемо од појединца којег ћемо едуковати и који ће сутра знати какве су последице ако прекрши закон, напоменуо је Селаковић.

Шеф Делегације Европске уније у Србије Венсан Дежер навео је да борба против корупције не може да буде борба једног човека, већ борба читавог државног апарата.

Дежер је похвалио напоре Владе Србије, и истакао да стратегија мора да има јасне циљеве, а њени резултати морају бити проверљиви како би грађанима могло да се саопшти шта је учињено на том пољу.

Он је напоменуо да се концепт да нико није изнад закона мора односити не само на највише државне функционере, већ на читав систем, при чему су независно правосуђе и одговорна јавна управа кључни фактор за успешност тог процеса.

Дежер је саопштио да ће ЕУ у будућности наставити помно да прати процес борбе против корупције у Србији, и додао да ЕУ напоре власти у Београду помаже преношењем знања и обуком носилаца те борбе.

Представник УНДП у Србији Вилијам Инфанте нагласио је да је у последњих шест месеци Влада Србије показала доследност у борби против корупције, као и посвећеност спровођењу начела нулте толеранције према корупцији.

Инфанте је навео да је Влада Србије подржала процес борбе против корупције отварањем предмета из те области, и изразио уверење да ће ти поступци ићи својим током и да ће тужилаштво предузети све мере из своје надлежности како би се они окончали.

Он је истакао да борба против корупције не значи само процесуирање предмета пред судом и кривично гоњење, већ да је обавеза свих грађана да примењују етичке принципе својствене напредним друштвима и да имају интегритет у свакодневном животу.

Заменик амбасадора САД у Србији Ерл Лиценбергер нагласио је да Србија није сама у борби против корупције, и додао да Национална стратегија за борбу против корупције представља важан и квалитетатан корак у том процесу.

Лиценбергер је истакао да су за борбу против корупције потребни како политичка воља, тако и средства за примену мера из акционог плана, а то подразумева новац и људе.

Према његовим речима, потребно је да држава обезбеди додатна буџетска средства и обучен кадар за борбу против корупције.

Шеф Мисије Савета Европе Антје Ротемунд упозорила је на то да је корупција једна од највећих претњи демократији, будући да грађани широм света данас због тога губе поверење у државни систем и траже да се држава избори са том појавом.

Ротемунд је саопштила да су правне мере један од главних инструмената за борбу против корупције, али да нису једини сегмент те борбе, због чега се мора подстаћи слобода медија, реформа система вредности и побољшање правосуђа.

Заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Пола Тиде навела је да реформе у области медија, правосуђа и борбе против корупције показују да је Србија на правом путу да унапреди своје друштво и демократију.

Тиде је истакла да ће ОЕБС наставити да сарађује са Министарством правде и државне управе и цивилним друштвом на развоју акционог плана који ће омогућити примену Националне стратегије за борбу против корупције.

Она је обећала финансијску и експертску помоћ у процесу јачања правосудних органа, посебно Тужилаштва и Тужилаштва за организовани криминал.

У изради радне верзије поменутог документа, осим представника Министарства правде и државне управе, учествовали су и представници Агенције за борбу против корупције, других министарстава, невладиних организација и цивилног сектора.

Јавну расправу, поред ресорног министарства, подржала је и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) кроз пројекат за реформу правосуђа и одговорну власт (ЈРГА).