Што већи број донора органа услов развоја трансплантационог програма
Београд, 8. март 2013. године – Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Владимир Ђукић истакао је данас да је циљ тог министарства да ојача капацитет трансплантационог програма Србије.
Ђукић је на предавању на тему “Улога Министарства здравља у циљу унапређења кадаверичне трансплантације и донације органа” навео да је неопходно да се повећа број донора у нашој земљи.
Државни секретар је упутио позив медијима, појединцима, као и другим државним органима да, свако у свом домену, учине максимум како трансплантациони програм Србије не би био угрожен.
Ђукић је указао и на то да се Хрватска, за разлику од Србије, у последње три године винула у сам светски врх по броју трансплантација органа, захваљујући великом броју донора.
Председник Међународног друштва за трансплантацију Франсис Делмонико истакао је да је развијање свести код људи о значају донирања органа најважнији сегмент за развој трансплантационог програма.
Делмонико је данас обишао Клинички центар Србије и одржао предавање на Медицинском факултету у Београду на тему “Улога Министарства здравља у циљу унапређења кадаверичне трансплантације и донације органа”.
Он је нагласио да је најважније да људи препознају који је значај донаторства и да имају добру вољу да донирају органе, како пацијенти којима је потребан орган не би морали да иду у иностранство.
Директор Регионалног центра за трансплантацију Здравствене мреже југоисточне Европе Мирела Бушић рекла је да Хрватска прва у свету по броју донора и да је захваљујући њима прошле године у тој земљи урађено 400 трансплантација.
Бушић је указала на то да је урађено више од 250 трансплантација бубрега, 130 трансплантација јетре, као и да се у тој земљи годишње уради између 40 и 50 трансплантација срца.
Она је навела да се за развој трансплантационог програма мора имати јасно законодавство које прописује строге стручне, правне и етичке критеријуме.
Бушић је додала да су кључни и здравствени радници у јединицима интензивне неге, који треба да препознају потенцијалне доноре и обаве један тежак део посла који подразумева разговоре са њиховим породицама.